Počela setva žitarica
Prema procenama setva pšenice odvijaće će se na oko 300 hiljada hektara. Cena skladištenja i niska otkupna cena istisnuli su ovu žitaricu iz setvenog programa, ipak neophodna je zbog slame u domaćinstvima koja se bave i uzgojem domaćih životinja. Tibor Benak, odgajivač iz Dolina na vreme je počeo setvu hlebnog zrna: „Vreme može da utiče, bilo je godina kada zbog lošeg vremena nismo počeli setvu na vreme".
Na imanju Karolja Rože već je u pogonu sejačica. U brižljivo pripremljenu zemlju baca seme ječma. Ovaj domaćin iz Oroma očekuje da će više koristi imati od ječma nego od pšenice: „Ima dosta problema sa ovim novim vrsta visokoprinosnih pšenica, lakše obolevaju, i traže više nege. Ječam nije toliko zahtevan i nadam se da će doneti toliko koliko i pšenica".
Na početku svake setve stručnjaci upozoravaju da samo seme na vreme bačeno u zemlju donosi prave prinose. Srbislav Denčić, sa Poljoprivrednog instituta u Novom Sadu kaže: „Kasnu setvu ništa ne može da nadoknadi, ni veštačko đubrivo, ni bolje seme. Ukoliko seme dospe u zemlju u decembru nema mogućnosti za visoke prinose, nezavisno od prihrane. Kalendara setve mora se pridržavati, i to je besplatna agrotehnička mera koja ne traži nikakva dodatna ulaganja".
Pre setve pšenice važno je uraditi i analizu zemljišta kako bi se znao sastav mineralnih materija i na osnovu rezultata mogu se smanjiti dalji izdaci za veštačko đubrivo.
