Mlekarstvo Srbije je u dubiozi
Proizvođači mleka kažu da su im mlekare kao otkupljivači mleka postavili nove, strožije uslove, koje manji proizvođači mleka teško da će ispuniti, ako uopšte uspeju.
Mlekarstvo i kravarstvo se u pojedinim opštinama u Vojvodini menja tovljenjem goveda i teladi.
Peter Fabrik iz Tornjoša na svojoj farmi proizvodi 1,5 hiljada litara mleka dnevno, drži 32 muzne krave. Ne razmišlja o razvoju i širenju jer 33 dinara po litri mleka jedva da mu pokriva dnevne troškove. „Kvalitet mleka se sve više kontroliše, sve su veći zahtevi i sve je više odbitaka, to jest minusa kako po sadržaju masti, proteina i suve materije, a do sada samo kod ekstra mleka je bilo odbitaka ako je bilo somatskih ćelija i bakterija, sada se već odbija na sve i svašta, dakle tendencija je silazna" – kaže Peter Fabrik.
Zoltan Poša na svom gazdinstvu odgaja bikove, kao što kaže, oni su lakši za držanje od muznih krava, ali profit baš nije velik. Štaviše, kasne čak i državne subvencije. "Oni koji prodaju telad i bikove zvaničnim klanicama, dobijaju 10 hiljada dinara po grlu. Prošle godine smo dobili samo polovinu subvencija, pod određenim razlozima su nas odbili, da ne odgovara neki papir, ovaj papir, onaj papir, mogu da vam kažem da smo dobili tek oko polovine subvencije" – izjavio je Poša.
Jene Balint se odrekao neugodnosti koje sa sobom nosi mlekarstvo, te se opredelio za proizvodnju mesa na svojoj farmi. Zbog isplativosti je izabrao veliku stoku, koja ima male prohteve. "Goveda se mogu prodavatai po dosta dobroj ceni, ali ako odu u klanicu, i onda se mogu prodati po dobroj ceni. Dobro plaćaju i traže goveda, mogu se prodati po dobroj ceni" – ističe Balint.
Proizvođači kažu da se domaća proizvodnja, čak i uz premiju od 7 dinara, preuzima od strane velikih zatvorenih sistema, dok mali proizvođači treba da se bave proizvodnjom mesa za izvoz. Nedavno su potpisani sporazumi sa Turskom i Kinom koji daju određenu nadu vojvođanskim proizvođačima mesa.
