Ugrás a tartalomra

Porasla potrošnja vode

2018.08.08
22:24
Forrás
Pannon RTV
Zbog vrelina koje traju već oko nedelju dana porasla je potrošnja vode u Subotici i okolnim naseljima, međutim ne treba se bojati nestašice – kažu nadležni.

U peskovitom predelu severne Bačke se zalivaju uglavnom bašte, te se vodom hlade grane voćki tokom vrelih perioda. Ukoliko vrelina potraje, i narednih desetak dana ne padnu značajnije padavine, postoji bojazan da će opet doći do nestašice vode.

Tokom letnjih žega je važno da se nadoknađuje tečnost, treba piti mnogo vode. Iako stručnjaci kažu da od 2010. godine nije bilo ovako kišnog leta kao što je ovogodišnje, tokom proteklih više od nedelju dana je žega učinila svoje. Na peščanim predelima bunari dubine 40-50 metara počinju da presušuju. Za piće i higijenu još ima dosta vode, ali za zalivanje i polivanje već nema.

U Bačkim Vinogradima postoji kanalizacija, ali samo u centralnom delu naselja. Ester Kovač živi u delu prema graničnom prelazu i vodu dobijaju iz bunara, sa dubine 42 metra, kao i njihove komšije. Prema njenim rečima, bunari dubine 100 metara nemaju problem, ali gornji vodeni slojevi polako presušuju. "Ima i toga da kada komšija zaliva da nemamo dovoljno ni za čašu vode. Onda zamolimo jedni druge da sada ti malo pauziraj, podelimo se da svi imaju vode" – kaže ona.

U peskovitom delu u voćnjacima i posebno tamo gde se uzgajaju jabuke već svuda rade zalivni sistemi. U tlu ima dosta vlage, ali zbog žega moraju da se hlade stabla. Nedostatak vode je svake godine problematičan, a ova godina je povoljnija jer je palo mnogo više padavina od proseka – kaže Šimon Ostrogonac, član gradskog veća Subotice zadužen za poljoprivredu. On je dodao da ako narednih nedelju dana ostane vrelina bez padavina, da su mogući problemi. "To je u prvom redu zato što na tim područjima zalivni sistemi rade iz dubokih bunara od 100-130 metara, i ispumpavaju velike količine vode iz tih slojeva, i po 300-400 litara u minuti, a u Bačkim Vinogradima, Hajdukovu, Nosi ima više stotina takvih bunara i to utiče na gornje slojeve" – ističe Šimon Ostrogonac.

Tokom žege se mnogi osvežavaju kod javnih bunara, piju vodu i hlade se. I u domaćinstvima se troši mnogo više vode. Janoš Benčik sa Palića potvrđuje da oni troše više vode, zalivaju baštu, održavaju čistoću terase, dva puta dnevno se tuširaju, pa se troši mnogo više vode nego pod normalnim okolnostima" – dodaje on.

Potrošnja vode je osetno povećana – kaže direktor subotičkog javnog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" Čaba Šanta. "Prosečna godišnja potrošnja je dnevno oko 16-18 hiljada kubnih metara, to se ovih dana polako počelo povećavati tako da je juče to bilo preko 19 hiljada kubika" – kazao je Čaba Šanta i dodao da je prošle godine, kada je bila dugotrajna letnja žega, dnevna potrošnja bila preko 21,5 hiljada kubika. Subotička fabrika vode je spremna i na to. Šanta dodaje da svake godine buše po dva nova bunara na izvorištima, trenutno ih radi 60, a svaki bunar radi oko 30 godina. Ne bi štetilo da se voda racionalno koristi, preporučuje se da se bašte i dvorišta zalivaju smanjenom količinom vode – kažu stručnjaci.

voda

Slične vesti

Najnovije

15:36, Frissítve: 16:37

Studentski dom ili iznajmljeni stan?

U nastavku obrazovanja, studenti treba da očekuju brojne troškove. Među njima, najveći su izdaci za stanovanje. Zbog povoljnih cena većina se odlučuje za studentski dom, ali ako je previše prijavljenih, ostaje mogućnost iznajmljivanja stana.
13:38, Frissítve: 16:24

Cela država priseća se žrtava

Godinu dana nakon masovnog ubistva u beogradskoj školi, cela država seća se stradalih. Televizijski i radijski program jutros je prekinut u 8:41 časova i jednominutnim ćutanjem odata je počast ubijenima u masovnoj pucnjavi.

Najčitanije

Posećeni programi na Paliću

Više hiljada ljudi izašlo je i 2. maja na Palić, iako zbog oblačnog vremena nije bila gužva kao prethodnog dana kada se na obali jezera okupilo gotovo 40 hiljada posetilaca.

Veliko prolećno čišćenje u Tornjošu

U Tornjošu su sve generacije u selu dale svoj doprinos, uzimajući u ruke metle, lopate i džakove, kako bi učestvovali u tradicionalnoj radnoj akciji “Dan planete Zemlje”. Zajedno su se trudili da urede selo.