Kad bi samo znao kako je lepo u Senti!

Deca mogu da učestvuju u obuci za narodne igre i pesme, a ima i mnogo umetničkih radionica.

Od ponedeljka graja dece ponovo ispunjava zgradu Spomen škole u Senti. Ukupno njih sto je u kampu u kojem se rad odvija u četiri grupe. Veronika Seleš bi najradije da stekne drugare i zato je izabrala učenje narodnih plesova. U grupi upravo uče plesove iz Rabakeza.

Ove godine organizovane su tri grupe plesača i jedna grupa za narodnu radinost. Za kamp su mogla da se prijave sva deca uzrasta od tri do 16 godina. U zavisnosti od uzrasta, deci se daju različiti zadaci. Gergelj Guljaš Sabo bavi se grupom „Picinjke Cinkek". Ova deca uzrasta od četiri i pet godina najradije slušaju priče i bave se ručnim radovima. „Sada je koleginica pričala priču o petlu, a deca su je naslikala" – kaže predavač.

Čitav program pokrenut je na inicijativu Zite Lazar, rođene Senćanke, koja sada živi u Segedinu, i ona je najzaslužnija za ostvarenje ovog kampa. „Ideja o kampu narodnih umotvorina „Kada bi samo znao" rođena je pre šest godina, i prvo smo je organizovali u Segedinu. Tamo se iz godinu u godinu uspešno realizuju ovi kampovi. Prošle godine po prvi put smo ih doneli u moj rodni grad, Sentu. Iskustvo je pokazalo da postoji potreba za ovim" priča glavni organizator.

Kamp će biti okončan u subotu svečanim program kada će učesnici pokazati šta su naučili.