Vinogradari računaju na odličan prinos grožđa
Čak ni biljozaštita nije bila efikasna. Uprkos tome, zahvaljujući preostalom zdravom prinosu ima šanse za postizanje odličnog kvaliteta - kažu vinogradari.
Laslo Varkulja u ataru Nose proizvodi tri sorte grožđa na četiri hektara. On računa da će zbog obilnih padavina ovogodišnji prinos biti manji za 30 odsto u odnosu na prošlogodišnji prinos.
Ove godine je plamenjača bila najčešća bolest u vinogradima, a i inače je najopasnija za bobičasto voće u kišovitim godinama. U predstojeće vreme najveći rizik na plantažama predstavljaju grad i siva trulež grožđa – kažu proizvođači.
Laslo Varkulja, vinogradar sa Palića: „Sitan grad je oštetio bobice grožđa i sad se teško oporavlja. Bilo je padavina, sivog buđa nema, ali ima osušenih bobica, a to će se odraziti na kvalitet. Bar ja tako mislim, pošto preostaje samo mesec dana do berbe.”
Za rane sorte grožđa u Vojvodini smatraju se ezerjo i crvena slankamenka. To će se brati najranije - kaže Oskar Mauer, vinogradar.
Oskar Mauer, vinogradar, Hajdukovo: „Sredinom sledeće nedelje na bregu Nose počinje berba sorte ezerjo od koje se pravi penušavo vino. Važno je da sačuvamo ove autohtone sorte. Ezerjo je gotovo izumrla sorta. Preostalo je samo nekoliko stotina čokota u našem vinorodnom kraju, dok je ranije bilo više desetina hiljada. Sad smo ponovo sadili jedno jutro, oko 3 hiljade i nekoliko stotina čokota.”
Ove godine su na vojvođanske plantaže mnogo uticali vremenski uslovi. Zbog toga vinogradari računaju na manji prinos.
Berba grožđa u Mađarskoj svake godine počinje u vinorodnom kraju Balatonboglar sa sortom „čabađenđe”, iz koje se pravi prvo novo vino Evrope. To je sorta grožđa sa najranijim vremenom zrenja u Mađarskoj.
