Andor Deli: Izveštaj Evropskom parlamentu o Srbiji kritičan i ne pomaže napretku pristupanja
Evropski parlament je posvećen pristupanju Srbije Evropskoj uniji, politička volja u tom smeru nije se menjala tokom godina, ali ozbiljna perspektiva proširenja osim političke volje zahteva i napore i nepovratne reforme – istakao je izvestilac Vladimir Bilčik predstavljajući Izveštaj o Srbiji za 2021.godinu.
Na tempo pristupanja Srbije veoma će uticati reforme koje se sprovode, posebno u pogledu vladavine prava, ali veliku težinu ima i koliko je Srbija privržena evropskim standardima i idejama – izneo je detalje, izvestilac Vladimir Bilčik , iz svog izveštaja o Srbiji za 2021. godinu.
"Kako merimo tempo pridruživanja Evropskoj uniji? U izveštaju se ponavlja da se mora postići napredak u područjima vladavine prava i osnovnih prava, spoljna i bezbednosna politika Srbije mora se uskladiti sa politikom Evropske unije, uključujući sankcije Rusiji, te da se uredi odnos Srbije i Kosova i Metohije. To će odrediti brzinu pristupanja članstvu Evropske unije. To nije ništa novo za naše srpske partnere."
Prema Andoru Deliju, međutim, sva ova mišljenja nisu od pomoći, već su više kritična prema Srbiji. Prema rečima evroparlamentarca, Evropski parlament se umesto konstruktivne uloge za proširenje, preuzima ulogu kočničara proširenja. Takav izveštaj ne odgovara strateškim interesima Srbije ni Evropske unije, dodao je poslanik Fides-KDNP-a u Evropskom parlamentu.
"Ovaj izveštaj sadrži preterivanja, napisan je u vrlo pokroviteljskom i kritičnom stilu, koji ne da ne bi ubrzao proces pridruživanja, nego bi ga čak i usporio, samim tim bi udaljio građane Srbije od ideje Evropske unije i kredibilitet Unije bi bio dovedena u pitanje."
U izveštaju se takođe ističe da, iako je Srbija uspela da ostvari napredak u mnogim područjima, još uvek postoje neka pitanja koja su ostala otvorena kao što su bila kada su otvoreni pregovori o pristupanju. Jedno od tih pitanja je borba protiv korupcije i organiziranog kriminala, poboljšanje položaja medija ili, na primer, dogovor političkih stranaka o reformama EU. Sadržaj izveštaja koje usvaja Evropski parlament inače nije obvezujući, ali Evropska komisija i Savet Evrope uzimaju u obzir njihov sadržaj pri donošenju odluka u vezi s određenom državom.
