AO: Đoković zatvorio turnir i opet uzeo pehar

Posle mnogo obrta, odličnog tenisa, puno neizvesnosti, četiri sata nadigravanja u pet setova, deficita emocija na terenu i viška strasti na tribinama, navijači na jednoj i na drugoj strani, mogli su aplauzoim da pozdrave velike asove, Novaka i Dominika i duboko da uzdahnu jer sve je rešeno: Novak je pobedio, osvojio je 108. Otvoreno prvenstvo Australije, došao do svog osmog pehara u Melburnu, vratio se na prvu poziciju ATP liste ali je sasvim izvesno turnir u Melburnu promovisao Dominika Tima u najozbijnijeg pretendenta na teniski presto. Bilo je u toj svetini i onih koji su zviždali. Ko zna zašto?!

Setimo se čarobnjaka sportske reportaže, Miroslava Radojčića, dobrog poznavaoca i tumača lepote tenisa koji je pre 70 godina zapisao "tanana je granica između trijumfa i sloma i toliko puta zavisi od osmeha turnirske sreće, puke ćudi mreže koji deli dva suparnika i najzad -avaj, suviše često od pogrešne odluke 'čoveka iz visoke stolice!".

Tako je bilo i na ovom prvenstvu sveta u tenisu na kojem se bira šampion koji ima mandat u prva dva kvartala ove godine dok se u Parizu, na novom. francuskom otvorenom prvenstvu sveta ne napravi nova provera i podela titula.

Novak je iskoristio prvu priliku u meču da uzme servis protivniku ali ubrzo je Dominik uzvratio, poravnao i nagovestio da je u meču sve moguće. Ipak prvi set je pripao Đokoviću jer njegov protivnik je u odsutnom momentu napravio duplu servis grešku i izgubio prvi set sa 4:6.

Drugi set je pripao Dominiku, obrnuo je rezultat iz prvog i uprkos tome što je rezultatski izjednačio, poremetio je psihološku ravnotežu u meču jer, reklo bi se da je "gram – dva" samopuzdanja bilo više na njegovoj strani pa je sa tim kvascem zamesio i treći set.

Đoković u tim momentima nije bio onaj "strašni lav", nije bilo eksplozije emocija. Čak je izostala i reakcija na odluku 'čoveka iz visoke stolice' koji je dva puta ukorio Đokovića što se pripremao duže od 25 sekundi za serviranje. Nazirala se senka rezignacije u Novakovom držanju ili je on pred svima, u tišini gasio u sebi "nuklearni reaktor" koji je, da se nekontrolisano raspalio, mogao da mu uništi šanse za povratak i izjednačenje.

Nakon bolje igre i 2:1 za Dominika, počinje da se vraća snaga Novakovog servisa i istovremeno on osvaja jedan gem na servis protivnika i ponovo se uspostavlja ravnoteža u Melburnu. Obojica imaju po dva seta ali opet uz poremećenu ravnotežu ali ovoga puta kantar ide na Novakovu stranu.

Jeste bila ta nijansa u njegovu korist ali po huku publike koji dopire uz televizijsku sliku sa tog dalekog kontinenta, uprkos tome što reditelj servira uravnoteženu predstavu u areni sa više od 15 hiljada , oseća se da publika glasnije pozdravlja poene koji idu u korist Dominika Tima. Novak kao da se zakleo na ćutnju, kao da se pravi da ne čuje tu dominantnu poruku iz gledališta. Nema žustrine u neverbalnim reakcijama, nema ili je sakriven bes takmičara koji ume da prasne, posvetio se igri i loptu po loptu osvaja put do osmog pehara AO. Konačno, u petom setu u momentu kada je sat otkucao kraj četvrtog sata igre, ponoć je već stigla, i mlad mesec nad Melburnom je već sišao do horizonta, poslednja lopta koju je Dominik poslao na Novaka završila je u autu, knjigovoža je ispisao rezultat 6:4 za petu deonicu i u završnom računu je Novak uknjižio pobedu i osmi trijumf u Australiji.

Ni tada nije pokazao previše emocija, a u obraćanju publici sa pobedničkog postolja nakon kurtoaznih reči zahvalnosti, usmerio je pažnju i na dimenziu koja je iznad sporta. Setio se tragičnog odlaska Kobija Brajanta i poručio da se treba držati ljudi koji vas vole. "U životu postoje važnije stvari" rekao je Đoković dok je držao svoj osmi pehar samo nekoliko minuta nakon što se umesto bučne demonstracije zadovoljstva okrenuo prema publici i stavio prst na usta pokazujući na ljude u svom boksu.

Đoković je osvojio 17. gren slem turnir u finalu koji bio i nešto više od same igre. Jednom će ispričati kako se on to osećao dok je udarao lopticu.