Beograd ne liči na sebe
Drugog dana vanrednog stanja ulice su mnogo praznije nego inače. Manje je pešaka i gradom saobraća daleko manje automobila nego radnim danima. Među onima koji su se usudili da izacđu na ulicu je međutim mnogo starijih ljudi. Uprkos molbi koju je uputila Vlada, prodavnice i apoteke su pre svega okupirali penzioneri. Vlada je najavila da će, ukoliko se ne budu pridržavali propisa, uvesti mnogo strožije mere.
Neki kažu da je život stao. To i nije daleko od realnosti, ali suštinski za sada nije stao. Mnogi se plaše uvođenja policijskog časa, pa pokušavaju da kupe hranu i sredstva za higijenu još pre nego što se primeni ovo strogo pravilo. Mnogi ljudi kupuju na pijacama, u mnogim prodavnicama je nestalo brašna, šećera, ulja i kvasca. Apoteke su skoro ispražnjene, mnogi na ulice izlaze samo sa maskama i rukavicama. Oni koje smo pitali kažu da su već preživeli rat i ograničenja i da znaju šta treba učiniti.
Šetališta su takođe prazna, oni odgovorniji su ipak ostali kod kuće. Nekada prepuni restorani i kafići sada su napola prazni. Njihovo radno vreme je ograničeno između 8 i 20 sati, a zbog strogih propisa u njima odjednom može biti najviše pedeset osoba.
Nije lako međutim ni onome ko je odlučio da ostane kod kuće. Prodavnice koje se bave isporukom robe na kućni prag, nisu bile pripremljene za navalu koja je nusledila zbog vanrednog stanja. Njihov sistem je u potpunosti preopterećen. Svi termini za isporuku su rezervisani nedelju dana unapred. Produženo je i vreme isporuke restorana na kućne adrese. Ako neko želi da pojede picu, hamburger ili roštilj, umesto uobičajenih pola sata, za ručak će morati da čeka i do sat i po vremena.
