Broj porodičnih gazdinstava u Srbiji je sve manji

Najveći pad od čak 12,4 odsto zabeležen je u beogradskom regionu, mnogi su naime napustili poljoprivrednu proizvodnju, a deo poljoprivrednog zemljišta prodali su u građevinske svrhe, pre svega za izgradnju infrastrukture ili druge potrebe. U Severnoj Bačkoj je, iako se veličina obradivih površina nije smanjila, takođe veliki broj odustao od poljoprivrede i stočarstva.

Veliki problem predstavlja to što porodična gazdinstva stare. Prosečna starost vlasnika registrovanih porodičnih gazdinstava u Srbiji je 61 godina. Tek svako 11. porodično gazdinstvo vodi član porodice mlađi od 40 godina. Pored toga, 75 odsto registrovanih gazdinstava pripada kategoriji malih ili srednjih, koja obrađuju zemljište na površini od pola hektara do najviše 5 hektara.

Mnogo je problema u poljoprivredi, posebno to što se dešava sa cenama, žali se Franjo Rihter, proizvođač i preduzetnik iz Subotice. Zbog toga mnogi ljudi odustaju od poljoprivrede i prodaju svoje poljoprivredno zemljište.

„Imali smo i veliku sušu dve godine, a kada je počeo rat u Ukrajini, istovremeno je porasla vrednost žita, cene su otišle do neba. Poskupele su i sirovine, đubrivo, gorivo, i nakon se desilo to da su cene pale, ali za nas je ulaganje ostalo isto. Pojeftinilo je samo đubrivo. Ljudi su toliko osiromašeni da ne mogu da plate đubrivo i seme, tako da nemaju obrtna sredstva, gazdinstva jednostavno propadaju.”

Što se tiče stočarstva, ovaj poljoprivrednik kaže da je to veoma težak posao, posao koji se radi od jutra do mraka, zbog toga mladi ljudi ne žele da se bave time, radije idu da rade u fabrikama ili biraju druge poslove. Po njegovom mišljenju, stočarstvo se posebno ne isplati.

Poljoprivreda je sektor koji je strateški potreban svakoj zemlji, istakao je ekonomista Imre Zombori.

„U turbulentnim vremenima na svetskom tržištu uvek je važno imati stabilnu proizvodnju hrane, jer uvek postoji rizik od toga da hranu neće biti moguće nabaviti iz inostranih izvora. Dakle, srpski rečeno to znači da je ponekad možda jeftinije nešto uvesti, ali to ipak nije preporučljivo, jer je važno da poljoprivredna proizvodnja opstane u svakoj zemlji, dakle ne samo kod nas.”

Agrarni ekonomista Milan Prostran rekao je u programu javnog medijskog servisa Srbije da ga prvi podaci prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede nisu iznenadili. Bili su očekivani.

„Pažljivo smo pratili poslednjih deset godina, i to meni nije dalo pozitivnu naznaku za to da će naši rezultati biti bolji, da smo zaustavili neke negativne trendove. Tamo gde su negativni trendovi bili najizraženiji, nastavljeni su, pre svega u stočarstvu.”

Prostran strahuje od toga da bi Srbija pre ili kasnije mogla da se suoči sa nestašicom hrane. Ono što treba da uradimo jeste da povećamo potrošnju domaćih proizvoda, podstaknemo domaću proizvodnju, povećamo potrošnju mesa, jer je stočarstvo najkritičnije i statistički je tu najteža situacija. Danas trošimo samo 42 kilograma mesa u odnosu na 65 kilograma koliko smo konzumirali devedesetih. Prema tome, potrošnja takođe mora da nosi ovaj razvoj, dodao je agrarni ekonomista.

Vlada Srbije je inače protekle jeseni usvojila izmene i dopune Predloga zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Između ostalog, povećana je maksimalna površina obrađenog poljoprivrednog zemljišta, minimalan iznos premije za mleko, minimalan iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje, kao i poljoprivredne penzije.