Cveta tržište nekretnina u Srbiji
Za razliku od tržišta nekretnina većine evropskih zemalja, gde je usled rasta cena kredita došlo do stagnacije, pa čak i pada u toj oblasti, u Srbiji već četvrtu godinu zaredom rastu i promet i cene. Prema prognozama stručnjaka, i u našoj zemlji bi cene uskoro mogle da se stabilizuju.
Reže Siđi, agent za nekretnine, kaže da pre četiri godine cena novoizgrađenih stanova u Subotici nije prelazila hiljadu evra po kvadratnom metru. Od tada su cene porasle za 40-50 odsto, pa novi stan košta 1400-1500 evra po kvadratu. Cena starijih, korišćenih stanova je pre četiri godine bila oko 600 evra, a sada je cena renoviranih starijih stanova veća od 1000 evra po kvadratnom metru.
„Pojavili su se faktori na koje, recimo, niko nije mogao da računa pre godinu dana. Pojavili su se kupci iz inostranstva. Između ostalih kupci iz Rusije i Ukrajine, kupci koji pre godinu dana nisu bili prisupni na našem tržištu. Prema njihovim potrebama rasla je kupovina i rasla je potražnja, pa su i porasle i cene. Napominjem da su kupci iz Rusije veoma oprezni, pažljivo proveravaju šta kupuju, dakle ne otvaraju odmah novčanike, već se pre toga detaljno raspitaju na samom tržištu.”
Najskuplje nekretnine se i dalje nalaze u prestonici. Sam „Beograd na vodi” je prošle godine zaradio oko pola milijarde evra, prodajom 1500 stanova, kod kojih je jedan kvadrat koštao 10 hiljada evra. Najskuplji stan u „Kuli Beograd” prodat je za dva i po miliona evra.
Bojan Bulatović, direktor prodaje, „Beograd na vodi”: „Primetno je da nam dolaze kupci iz EU, iz skandinavskih zemalja, SAD-a, pa čak i iz Australije, koji su zainteresovani za nekretnine. Srpska dijaspora je takođe snažno prisutna u ovom projektu, ali većina kupaca u „Kuli Beograd” su zapravo naši sugrađani.”
Mnogi ljudi kupuju stanove kao investiciju. Uglavnom za gotovinu. Pre četiri godine su stambeni krediti cvetali, ali sada su kamate veoma visoke. Prošle godine je četvrtina stanova kupljena na kredit, što je za pet odsto manje nego 2021. godine.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije: „Očekujemo da će 2024. i 2025. godine doći do smanjenja kamatnih stopa, zbog toga što će se, najverovatnije, nadamo se, inflacija zaustaviti i prestati restriktivna monetarna politika, odnosno da će se pojaviti neka vrsta uravnoteženog pristupa finansiranja, a to znači niže, povoljnije kamate, a onda to znači još jedan ciklus rasta tražnje za nekretninama. To je ekonomija: uspon-pad.”
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo prometa nekretninama u bruto društvenom proizvodu naše zemlje iznosi 6,8 odsto, što je tri puta više od onoga što se ostvari, na primer, u rudarstvu.
