Danas je Veliki petak, dan Hristove patnje i njegovog stradanja na krstu

Na Veliki petak vernici se uzdržavaju od mesnih jela.

Veliki petak je dan molitve, čekanja i sećanja. Vernici se prisećaju smrti i patnje Isusa Hrista. Veliki petak i Velika subota ispunjeni su iščekivanjem: čeka se vaskrsenje Isusa Hrista.

Na Veliki petak, tokom pre podneva, vernici su se već okupljali u dvorištu Kalvarije u Subotici. Posetioci su se u tišini pisećali stradanja Isusovog, moleći se ispred svake stanice.

Budući da se u Katoličkoj crkvi ogoljavanje oltara vrši već na Veliki četvrtak, na Veliki petak već nema ukrasa na oltaru. Liturgija je pojednostavljena, u središtu je krst.

Silard Balčak, sveštenik, Rimokatolička crkva Svete Marije, Subotica:

„Liturgija takođe uključuje sveopšte prošnje i samu svetu žrtvu. Kao što smo primetili, žrtveni deo iz liturgije nedostaje, nedostaje deo kada hleb zaista postaje telo Hristovo, a vino zaista postaje krv Hristova. Podsećajući nas na to da Isus nije ovde."

Prema narodnom običaju, pored šetnji po stanicama, održava se i strogi post. Uglavnom su konzumirali kokice, koje su preuzete iz jevrejske kulture, nakon priče o pustinjskim migracijama - rekla je etnografkinja Ana Seke. Ona je dodala: „Živeli su od semena i to seme ovde zamenjuju kokice. Postoji i jedan takav običaj da su ribu jela samo gospoda, jer je riba posna hrana, pa gde nije bilo reke, ljudi je nisu mogli kupiti za novac, pa je to bila supa od posoljene vode."

Hrist je oplakuje i u Evangelističkoj crkvi. Vaskrsenje Isusa Hrista čovečanstvu na praznik Uskrsa otvara mogućnost večnog života. Međutim, zbog epidemije, ne održavaju se službe - saznali smo od Gabora Dolinskog, zamenika evangelističkog biskupa u Subotici.

„Ali ohrabrujemo svakoga, da se držimo zajedno u zajedničkoj molitvi, jer zapravo molitva govori o tome da, kako i sam Isus kaže, kada neko zaključa svoje ruke za jednu ili dve molitve, onda je on sa nama. Verujući u to, slavimo Veliki petak sa Velikom subotom i Uskrsom."

U nekoliko crkvenih zajednica, uključujući i reformatsku, uobičajeno je da se stvari pokriju crnim materijalom, ukazujući na taj način na to da su u žalosti. Suosećaju sa bolom Boga, kada mu je čovečanstvo oduzelo njegovog sina - rekao je Laslo Harangozo, reformatski sveštenik.

„Bog je toliko voleo svet, da je za njega dao svog jedinog sina. Nije samo fizički patio za njih, već i duhovno, kad je na krstu rekao, Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? Tada je u sebi nosio naše grehe."

Reformatski sveštenik je dodao da do Uskrsa moramo duhovno proći kroz bol i tugu, kako bismo stigli do pobede, koju Hrist deli sa nama.