Dolaze sve agresivnije grupe
Eržebet Maša živi sama pored šume Tresetište, jedva dve do tri stotine metara od ilegalnih migrantskih kampova. Uplašena je jer ilegalni imigranti svakodnevno prolaze pored njene kuće ili bašte.
„- Videla sam grupu od 15 ljudi u voćnjacima, lošim voćnjacima, tamo su prolazili, čula sam glasove, videla sam njihove glave, drugo nisam videla.
- Išli su iz pravca šume prema mađarskoj granici kroz voćnjake?
- Da da.
- Imate i plantažu jagoda. Ne plašite se da će ih pojesti?
- Najmanji je problem ako to pojedu. Mnogo je veća nevolja za one koji imaju hectare voćnjaka, kada to unište.
- I to se dešava?
– To je jedna žena, koja sama ima voćnjak od četiri ara, morala je da spava napolju tri nedelje kada je trešnja sazrevala.”
Pronašli smo mesto gde obavljaju higijenu, koristeći crevo za zalivanje i improvizovanu svlačionicu, napravljenu od šatorskog krila.
Tu ima i struje, gde mogu napuniti svoje telefone.
Nedavno je srpska policija sakupila više desetina migranata iz dubine šume na Tresetištu, i prevezla ih u udaljenije prihvatne centre u Srbiji. Od tada se dosta njih vratilo i trenutno - prema rečima migranata - ovde postoje dva ilegalna kampa, sa obe strane šumskog puta. Iza naše ekipe su Avganistanci i Pakistanci, dok su sa druge strane puta ljudi iz drugih arapskih zemalja, takođe u ilegalnim migrantskim kampovima. Ima ih, kako sami kažu, otprilike dvadeset ili trideset. Neprekidno posmatraju da li dolazi policija, jer ako dođe, odmah beže. Tako su barem rekli.
Jedan od migranata je u nekoliko reči, gestikulirajući rukama i nogama, rekao našoj ekipi da u njihovom kampu nema Marokanaca, da su Avganistanci i Pakistanci prijatelji, a da su ostali arapski migranti u drugom kampu, a kada dođe policija, odmah kreću u beg.
Naša ekipa je pronašla i drugi kamp u šumi Tresetište na Paliću, gde su nam međutim pretili, i odakle sun as oterali uzvikujući „go-go”.
Inače, do njihovih kampova nije moguće prići vozilima, svaki šumski put je blokiran sa nekoliko posečenih stabala.
