Dr Balint Pastor u poseti Vršcu
U Vršcu već tri decenije nema obrazovanja na mađarskom jeziku. U osnovnoj školi 40, a u vikend obdaništu 15-oro dece govori mađarski. Ove mlade oko sebe okuplja Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor“ koje trenutno ima oko četrdeset aktivnih članova.
„Prošle godine nagrađeni smo priznanjem „Kaloš Zoltan“ za Mađare van matice. To svakako znači da smo mi veoma aktivni. Kao što znaju svi ovde u Vojvodini, ko god da nas pozove, mi se uvek pojavimo. Svake godine smo prisutni na „Durindo“ i „Đenđešbokreta“ manifestacijama. Prošle godine smo pripremili tri velika programa: ovde je bila smotra kulturno-umetničkih društava južnog Banata, potom dani Herceg Ferenca, a nakon toga bili smo domaćini Betlehem, božićnih običaja“ kaže Lajoš Lantoš, predsednik Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Petefi Šandor“ iz Vršca.
Iako je zajednica sve malobrojnija, pre svega zahvaljujući starijim sugrađanima, u Vršcu se još čuje mađarska pesma. Zahvaljujući podršci koju pružaju zemlja matica, Mađarski nacionalni savet i Savez vojođanskih Mađara Mađari u Vršcu sada u boljim uslovima mogu da neguju svoje običaje.
„Neverovatno je teško u Vršcu ostati Mađarom, negovati svoj identitet, voditi brigu o maternjem jeziku i kulturi. Zbog toga Vrščani zavređuju svaku podršku. Ali, isto to se može reći i za Mađare, stanovnike Jermenovaca ili drugih okolnih naselja. Zamolili smo ih da nas podrže, jer i mi podržavamo zajednice u dijaspori svakog dana u godini. Sada, 17. decembra i mi tražimo podršku. Svaki glas je važan, podjednako i onaj iz dijaspore“ rekao je dr Balint Pastor, vršilac dužnosti predsednika Saveza vojvođanskih Mađara.
Privremeni predsednik SVM-a posetio je i jedno vršačko preduzeće koje je bilo uspešno na konkursu Fondacije Prosperitati.
„Moja firma je Profimont. Radimo sa gvožđem, pravimo kapije, konstrukcije, gelendere. Sve od gvožđa pravimo“ kaže Igor Gothenc, preduzetnik „Profimont“ iz Vršca.
Preduzeće koje je 1992. godine pokrenuto kao porodični posao sarađuje sa veliki vršačkim kompanija. Zahvaljujući subvencijama od 140 hiljada evra uspeli su da realizuju investiciju od ukupno 42 miliona dinara, a rezultat toga je savremena radionica a uslovi proizvodnje poboljšani su i sa velikom dizalicom.
