Fasada koja opada može biti opasna po život

Najnoviji incident dogodio se u petak, u blizini Medijske kuće „Panon” i Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku. Sa zgrade su pali veliki komadi zida i fasade, kao i čitave cigle na trotoar i parking. Pretpostavlja se da se to desilo tokom noći, bez ljudskih povreda i materijalne štete.

Ako samo šetamo ulicom Maksima Gorkog, prolazimo pored velikog broja objekata koji se nalaze u tako lošem stanju da postoji rizik da vam deo fasade ili čak cigla padne na glavu. A to može biti opasno po život. Inače, u vezi sa incidentom koji se dogodio u petak, u utorak smo ponovo kontaktirali Komunalnu policiju Subotici, od koje smo dobili odgovor da su oni izvršili uviđaj i da su predali prijavu Komunalnoj inspekciji. Kontaktirali smo i Komunalnu inspekciju, ali još uvek nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Stanovi u trošnoj najamnoj zgradi, koja se nalazi pored Medijske kuće „Panon” uglavnom su u privatnom vlasništvu, ali u njoj se nalaze i organizacije poput Udruženja slepih i slabovidih Subotice. Prolaznici su u petak ujutro primetili šut koji je prekrivao veliku površinu. Inače, ova ulica je tokom dana veoma prometna, tamo često prolaze i studenti koji studiraju u blizini, a pored zgrade se redovno parkiraju i automobili.

Renoviranje predmetne zgrade se navodno planira već godinama, ali je do sada samo renovirano nekoliko privatnih stanova od strane stanara, međutim do obnove fasade još nije došlo.

Gizela Kolar: „Ne znam kako ne mogu da obaveste vlasnike, jer ima vlasnika, ćerka mu je u Beogradu, koliko ja znam. Grad bi trebao nekako da reaguje, tako ja mislim, da ih upozori da je njihova dužnost da to poprave. Ako nemaju mogućnosti, treba da prodaju. Ne sme se dozvoliti da taj nesrećni prolaznik, koji bi mogao da prođe ispod fasade i da se tada nešto desi, da on bude povređen.”

Milomir Vukotić: „Kako se ne bi plašio? Ovoga se plaši svaki normalan čovek.

- Šta vi mislite o ovim fasadama?

- Jednostavno su stare, treba ih obnoviti. Šta bi drugo moglo da se uradi.

- Ko bi to trebao da uradi?

- Pa grad. Mislim da bi to trebao da uradi grad ili vlasnici stanova. Ako se radi o zaštićenom ili značajnom objektu, onda bi to trebao da  bude posao grada.”

U slučaju povrede neke osobe ili nastanka materijalne štete, obeštećenje je regulisano čak sa dva zakona, objasnio je advokat Laslo Joža. Vlasnik mora održavati stvari, u ovom slučaju zgrade, u takvom stanju da spreči oštećenje drugih.

Laslo Joža, advokat: „Ko to ne uradi, na primer, onaj vlasnik čija je fasada u lošem stanju, čiji crepovi  vise, čija fasada od bilo kakve sile otpada, i te stvari koje padaju nanesu štetu zdravlju ljudi, njihovog fizičkog integriteta ili druge imovine, štetu na automobilu ili bilo čemu drugom, taj vlasnik je odgovoran za obeštećenje osobi koja je oštećena.”

Kod porodičnih kuća je jasno ko je odgovoran za štetu, ali kod stambenih zgrada svi vlasnici solidarno odgovaraju za nastalu štetu, dodao je advokat. Grad je odgovoran za objekte u vlasništvu grada, jer zakon ne pravi razliku da li šteta potiče od objekta u privatnom ili javnom vlasništvu.

Laslo Joža je naglasio da inspekcije nisu te koje se bave slučajevima odštete, već se prvo treba obratiti vlasniku, da pokušaju da namire štetu vansudskim putem. Ako to nije moguće, onda je potrebno ići na sud i pokrenuti tužbu za naknadu štete, rekao je advokat.