Hoće li Taraš ostati bez skele?

Rodama u Tarašu je hladno. Ali i oni koji žive u ovom mestu, koje nosi naziv „Evropsko selo roda", takođe imaju svoj problem: skela koja saobraća preko Tise je stala. Čelično uže je takođe izvučeno iz reke, jer prema međunarodnim standardima rekom više nije moguće ploviti na taj način. Komp mora vući brod, kojim može da upravlja samo osoba sa odgovarajućom kvalifikacijom. Obala takođe mora da se izgradi. Za sve to je potreban novac, kojeg nema.

Dragana Žegarac, poljoprivrednica iz Taraša: „Skela nam ne radi već tri i po meseca. Vladina uredba o tome doneta je 28. avgusta, ali se od tada ništa nije dogodilo. Pregovaramo sa lokalnom samoupravom Zrenjanina, koja je voljna da pomogne, koliko može. Mi ćemo takođe doprineti, pa ćemo onda videti."

Počinju prolećni poljoprivredni radovi i meštani Taraša su prinuđeni da svojim poljoprivrednim mašinama idu zaobilaznim, lošim i uskim putem, koji nije pogodan za saobraćaj poljoprivrednih mašina. Dragana Žegarac mora da pređe 40 kilometara do svoje zemlje: „Imam zemlju na drugoj strani Tise, što mojoj porodici mnogo znači. Zbog toga je i skela takođe veoma važna, jer bez nje ne mogu da pređem do zemlje. To je veliki problem, jer umesto pet minuta, moramo da putujemo četrdeset kilometara kroz Elemir i Zrenjanin, preko žabaljskog mosta, kako bismo došli do naše zemlje."

Kako objašnjavaju, nisu oni krivi što je pre jednog veka, kada je Tisa regulisana, dve hiljade hektara dobrog, kvaliteta zemljišta ostalo na drugoj strani reke.

Boža Marinkov, poljoprivrednik iz Taraša naglašava: „Ova skela radi već skoro dve stotine godina. Ovde se uvek odvijao međunarodni brodski saobraćaj, brodovi su tu prolazili pod zastavama drugih zemalja, ali nikada se ovde nije desio ni jedan saobraćajni incident zbog skele."

Meštani smatraju da je vladina uredba bila preuranjena, jer u Taraš vodi samo jedan put. Nakon tog mesta se put može nastaviti samo preko Tise, i to skelom - dodao je Marinkov.

„Pošto je zemlja na drugoj strani najbolja, ovo selo živi od toga. U selu živi dosta mladih ljudi, koji žele da ostanu u selu. U Tarašu ima blizu sto mališana, mlađih od 14 godina. Skela dakle ima egzistencijalni značaj za ljude koji žive u selu."

Taraš je nekada imao tri skele: jedna je zaplenjena tokom rata u Hrvatskoj, a druga je odneta u Novi Sad nakon bombardovanja Varadinskog mosta. Sada se plaše da će i ovu jednu izgubiti.