„...i to je bio njihov kraj"
Pomen je započeo svetom službom, a nastavljen je prigodnim programom učenika iz osnovne škole „Karas Karolina". Na pomenu je uzeo učešća i Zoltan Nađđerđi, koji je istraživao događaje u Horgošu 1944. godine i ono što im je prethodilo. „Ljude su skupili u podrumu Deneš kuće. U jutro 20. novembra seoskim kolima i peške poterali su ih ne do Čarde, već nekoliko kilometara dalje. Tamo kod druge krivine bilo je veći breg, gde su mogli da pucaju i da meci ne lete u prazno".
Na pomenu su bili i srodnici žrtava. Marija Mošo imala je 12 godina kada su joj oca, Antala Pakaija jednog jutra odveli od kuće. „Sećam se da su došla dva mladića, partizani. Mi smo doručkovali, oni su ušli kod nas i rekli ocu: Čika Pakai, uzmite ćebe i zimski kaput i pođite sa nama. Otac je pitao zbog čega, jer nije uradio ništa loše. Odgovorili su mu da ni oni ne znaju, samo da mora da pođe, i to je onda bio njihov kraj".
Pojedini istraživači smatraju da je tog dana bilo preko 80 žrtava, ali za potvrdu toga potrebna su dalja istraživanja.
