Kad piju bećari...
Orkestar citri „Vadroža" (Divlja ruža) u krugovima muzičara smatra se jedinstvenim jer ga čini šestoro braće. Tamaš Batori, član ovog orkestra iz mesta Oši kaže: „Muziku i note nismo učili, dakle sviramo po sluhu, improvizujemo, nemamo složene melodije, dakle nismo isključivo grupa koja svira narodne pesme".
U programu svaki od gostujućih orkestara na scenu je stupio sa nekom bećarskom narodnom igrom, horskom pesmom, narodnom muzikom. „Imamo splet pesama, i svake godine učimo nove, i samo zavisi od toga za koju temu se pripremamo, da li su povezane sa bećarima, ili vojničkim pesmama" kaže Tibor Pataki, član društva „Delibab".
Cilj manifestacije je da se svake godine susreću grupe koje sitžu sa različitih područja Karpatskog basena i jedni drugima prikažu svoj rad. „Muzika ne poznaje granice, to je drevna stvar, višestruko starija i od jezika" kaže Sabolč Rečko, umetnički rukovodilac Mađarskog kulturnog društva „Delibab".
Organizatori se nadaju da će i ovogodišnja poruka stići do publike. Ana Bilicki, predsednica društva „Delibab" kaže: „Svoju tradiciju treba da negujemo po svaku cenu, treba je prenositi, predati, treba je upražnjavati dokle god možemo, jer mi se čini da mi Mađari bez tradicije ne bi mogli da živimo".
Organizatori bi voleli da naredne godine još podmlade manifestaciju kako bi generacije koje sada odrastaju dalje razvijale ovaj događaj.
