Kišna bašta u Bečeju

U poslednje tri godine ova zajednica od oko 400 entuzijasta učinila je mnogo stvari za okruženje pogodnije za život i za decu i za odrasle.

Javorka Bunjevački iz Bečeja zgrabila je lopatu, nije htela da propusti zajedničko baštovanstvo. Stambeno naselje “Sever Đurkić” u kojem i ona živi, izabrano je za jedno od 10 naselja u Srbiji kojima stručnjaci uz pomoć meštana grade kišnu baštu. Stambeno naselje je to zaslužilo činjenicom da su tamošnji stanovnici učinili mnogo da stvore okruženje pogodnije za život.

Javorka Bunjevački, Bečej: „Mi smo naselje koje želi da vrati prijateljsvo, drugarstvo, druženje i da decu vratimo na terene, a ne da sede za stolom i kompjuterima, tabletima.”

Gabriela Tožer takođe živi u ovom naselju i aktivno učestvuje u zajedničkim programima. Sada, kao direktorica škole, dovela je đake da vide kako se gradi kišna bašta.

Gabriela Tožer, direktorica OŠ “Šandor Petefi” Bečej: „I naša škola ima baštu, koja se razvija već nekoliko godina. Stupili smo u kontakt sa organizatorima, jer je stručna pomoć uvek od koristi. Oni će nam pomoći da od sledeće školske godine i naša bašta bude pravilno dizajnirana.”

Stambeno naselje, u kome živi oko 400 ljudi, nedavno je obogaćeno za život sportskim terenom, potpuno novim igralištem, klupama, stolovima i javnom česmom. To je delom zasluga podrške opštine, ali najviše zbog domišljatosti i istrajnosti nekih entuzijastičnih ljudi koji ovde žive. Zoran Anđelkovič je pre tri godine počeo da sadi tuje, tako je sve počelo.

Zoran Anđelković, neformalna grupa građana “Komšije za komšije” Bečej: „Mi pre 3 godine u naselju nismo imali ni jednu klupu, sad imamo 18 klupa. Ljudi provode vreme napolju, upoznaju se, druže se, i na ovoj lokaciji, i na dečjem igralištu, i na sportskom terenu i u okviru svih manifestacija koje organizujemo. Sada nam već dolaze iz čitavog grada.”

Razvoj stambenog naselja privukao je i pažnju ekologa, zahvaljujući čemu su i oni postali deo projekta “Niko kao ja”, u okviru kojeg stručnjaci grade kišne bašte u deset gradova Srbije uz učešće stanovnika. Biljke imaju duboki koren a sade se plitko.

Amela Grekša, inženjer pejsaža: „Ovo je primer koji može da se uradi i u drugim gradovima i privatnim baštama. Svako može da koristi ovo rešenje.”

Kišne bašte su dizajnirane da sakupljaju i zadržavaju kišnicu u kratkom vremenskom periodu, omogućavajući vodi da polako prodire nazad u zemlju. Sledeće godine moći ćete da glasate za najlepše kišne bašte projekta.