Klimatske promene utiču na svakoga

Kao rezultat klimatskih promena, ovaj sektor u Vojvodini doživljava promene. Breskve i rane trešnje se smrzavaju iz godine u godinu. Možemo da pomislimo da se jedino isplati baviti se kruškama i jabukama. Naravno, ni to ne možemo posmatrati kao večnu istinu.

April 2020.godine: naša medijska kuća je isveštavala o tome da su martovski mrazevi naneli štetu voćnjacima. U februaru 2019.godine smo pisali o iznenadnom otopljavanju na našim prostorima. 2018.godina: kasni zimski mrazevi gotovo su u potpunosti uništili pupoljke bresaka širom Vojvodine. To je samo nekoliko članaka iz prethodnog perioda. Očigledno je da su nam klimatske promene za vratom.

Ali, da li se proizvođači u našem kraju prilagođavaju novonastaloj situaciji? Prema nekim mišljenjima, u sadašnjim vremenskim uslovima je najpogodnije uzgajanje breskve, dunje, kruške, i nekih vrsta jabuka, kao i kasno voće. U isto vreme je jabuka ove godine prošla veoma loše.

Norbert Kovač, voćar, Hajdukovo: „U poslednje vreme smo, nažalost, svedoci da se zima razvlači, nemamo normalnu zimu, pa u rano proleće, kada više nema potrebe za tim, budimo se na veoma hladna jutra sa mrazem. To smo doživeli i ove godine, na našu nesreću ovaj deo Bačkih Vinograda je jako zahvaćen hladnoćom, tu je samo 30 odsto roda bio dobar. Jabuka je još praktično bila u zelenim pupoljcima i smrzla se."

Postoji mnogo načina za zaštitu od efekata klimatskih promena. Najveći problem sa njima je međutim taj što su u mnogim slučajevima skupi. Dimljenje, pesticidi protiv mraza ili zalivanje protiv suše.

Hajnalka Pastor Bognar, inženjer zaštite bilja: „Temperature su sve ekstremnije, ta pojava je već prisutna, da biljke dolaze u stanje stresa, a kada dođu u takvo stanje, iz bilo kog razloga, to može biti visoka temperatura, suša ili ranih prolećni mrazevi, biljka će biti manje otporna na napade raznih patogena i štetočina."

Inženjerka za zaštitu bilja je dodala da su u toku istraživanja koja treba da sagledaju efekte klimatskih promena, i na osnovu njih bi potom mogli da pomognu proizvođačima. Istovremeno, i u budućnosti moramo biti spremni na ekstremne vremenske prilike - objašnjava istraživač klimatskih promena.

Geza Kovač, istraživač klimatskih promena: „Ekstremne vremenske prilike se mogu predvideti, ekstremno visoke temperature, ali će biti i naglih temperaturnih promena. Tokom jednog dana, sa najvećih vrućina, možemo da pređemo na hlađenje od 15-20 stepeni. Istovremeno, može doći i do neočekivanih, brzim poplava, do iznenadnog pada velike količine padavina, što može izazvati ozbiljne probleme."

I ovako, na kraju ovog izveštaja, možemo zaključiti da svako ko je ranije mislio da neće biti pogođen klimatskim promenama i njihovim uticajem na voćke, u velikoj meri greši, jer iz godine u godinu i mi potrošači osetimo negativan uticaj koji je rezultat toga, a to je poskupljenje. Ako se nešto iz godine u godinu izmrzne, to je svakako skupo na pijacama, pa moramo da posegnemo duboko u džep ako želimo da kupimo voće koje je te godine pretrpelo štetu.