Migranti su se uselili i u zgrade oko Prihvatnog centra u Somboru

Ljudi koji žive u blizini Prihvatnog centra redovno održavaju proteste zbog prisustva migranata u Somboru. Obližnje šume i polja puna su šatora, smeća i životinjskih leševa.

Migranti u osam časova ujutro obično još spavaju. Meštani, Somborci, koji žive u delu grada koji se zove Šikara kažu da je u Prihvatnom centru u Somboru stanje veoma loše. Procenjuje se da se u Prihvatnom centru i oko njega nalazi najmanje 1500 migranata. Ograda je srušena, migranti mogu slobodno da uđu i izađu. Često se migranti smeštaju u velike šatore.

Smeće svuda okolo. Migranti su se uselili i u zgrade oko Prihvatnog centra. Šatori su postavljeni na nekadašnjem teniskom terenu, u rastinju, i na poljima. Drveće posečeno i ogoljeno, sa njim lože. Nikola Dragojević ima salaš na zemljištu iza Prihvatnog centra, migranti su nedavno upali kod njega. „Razbili su prozor, ušli u sobu, ali tamo nije bilo ništa od velike vrednosti, samo stare stvari mojih preminulih roditelja. Izabrali su šta im je potrebno, i to su odneli."

Naša ekipa je pronašla jedan ilegalni kamp u šumi, migranti su još spavali u šatorima. Kristijan Boršoš je redovni učesnik protesta koji se organizuju zbog masovnog prisustva migranata u Somboru. „Zato što se mi građani ne osećamo bezbedno. Stalno se zaključavamo, kapija je uvek zaključana. To nekada nije bilo tako. Ulaze u kuće, prljaju ulicu, a našu šumu su potpuno uništili."

Na žici srušene ograde u zadnjem delu Prihvatnog centra suši se garderoba. Migranti se bude posle 9 časova i odlaze u okolno rastinje da zadovolje svoje potrebe. Unutar samog Prihvatnog centra takođe se nalazi kamp. Darko Slaviković kaže da je strašno gledati migrante kako uništavaju taj deo grada. „Sa tugom posmatram da neko uništava mesto gde sam odrastao, gde sam se igrao i gde sam postao čovek."

Meštani kažu da migranti u šumi kolju ukradene ovce, i da od toga prave hranu. Na tom mestu smo i pronašli oguljenu kožu od ovce i ostatke životinja. Vladimir Žeželj: „Najveći problem predstavlja to što naša deca ne mogu da izađu na ulicu. Naši životi su u opasnosti."

Većina migranata kaže da nema četiri - pet hiljada evra, koje bi morali da plate da bi došli do neke evropske zemlje. A mađarsku bezbednosnu granicu ne mogu da pređu. „Ja sam Sirijac, želim da stignem u Austriju, ili možda u Nemačku. Ne znam još. Pokušao sam da pređem granicu, ali su pripadnici mađarske policije veoma čvrsti."

Destinacija jednog drugog mladića iz Sirije je takođe Nemačka, ali je već šest meseci zapeo u Srbiji. „Otišao bih u nadi u bolji život. Ne mogu da živim u svojoj zemlji."

Iza Prihvatnog centra u Somboru nekada se nalazio vojni poligon, čiji se ostaci i danas nalaze tamo. Na tom prostoru su takođe postavljeni šatori, a iz jednog se čula muzika, neko je tamo upravo spavao. Očigledno je da su sa dolaskom hladnog vremena migranti, koji moraju da se zagreju, počeli da lome drveće, da seku grane. Prema rečima meštana, uništili su nekada lepu šumu.