Može li se živeti od sezonskog rada?

U voćnjacima severne Bačke satnica je oko 300 dinara, a većina sezonskih radnika obično nije sa lokala, već dolazi iz okolnih mesta, pa čak i sa veće udaljenosti, pa su poslodavci prinuđeni da im svakodnevno obezbeđuju prevoz.

U voćnjacima na severu Bačke u toku je berba trešanja i višanja, a u toke je i proređivanje bresaka i jabuka. Sezonski radnici rade za satnicu od oko 300 dinara, što znači da svako ko je istrajan i izdrži deset sati po vrelom suncu, recimo od 7 do 17 časova, može da zaradi i do tri hiljade dinara dnevno.

U voćnjaku Konstantina Kovača beru se trešnje sa 500 komada četvorogodišnjih, mladih stabala. Teško je naći berače, pa u tom poslu pomažu rođaci i poznanici.

Tibor Heredi je, sa druge strane, iskusan sezonski radnik, i on kaže da se od povremenih poslova poslednjih godina može relativno lepo živeti. U voćnjacima, naime, uvek ima šta da se radi.

„- Radim deset sati, idem u sedam časova ujutru, a kući se vraćam u 5 uveče.

- Da li to znači da možete da bez problema zaradite tri hiljade dinara dnevno?

- Pa da, ali ja sada radim deset sati na podproređivanju jabuka, ali kada nema proređivanja, onda radim samo osam sati."

Prema rečima Janoša Šomođija, proizvođača iz Hajdukova, teško je naći dobre radnike, uprkos relativno visokoj nadnici po satu.

„U proseku skoro svi plaćaju 300 dinara po satu. Ako to nije dovoljno za jedan dan, istini za volju mora se raditi deset sati, raditi se mora svuda, ne radi se o tome, nego jedna osoba kući odnese tri hiljade dinara, pa sada, ako ih ima dvoje u jednom domaćinstvu, to je šest hiljada dinara, i kako god se računa, to je 50 evra dnevno. Ako to nije dovoljno, onda možemo reći da ništa nije dovoljno, a ipak je veoma teško naći sezonskog radnika."

U Šapcu je, inače, satnica sezonskih radnika još veća i kreće se od 300 do 500 dinara. Stručnjaci kažu da je teško pronaći odgovarajućeg sezonskog radnika, jer u mnogim slučajevima taj posao ne obezbeđuje neprekidan prihod tokom čitave godine.