Mraz može da ugrozi deo roda u voćnjacima
Karolj Urban proizvodi jabuke na dva hektara, breskve na pola hektara, i na još pola hektara šljive, kruške i trešnje. Mraz proteklog vikenda za sada nije proizveo štetu u voćnjacima, jer su pupoljci tek krenuli. Prava opasnost preti od aprilskih i majskih mrazeva – kaže.
„Ne verujem da će ovo napraviti neku štetu, jer oni koji su proteklih godina dobro sproveli zaštitu biljaka, dakle ako su sazreli izdanci, ko je mogao malo da uspori razvoj pupoljaka, onda će izdržati hladnoću. Ovih minus četiri, minus pet stepeni će sigurno izdržati, a videćemo šta će biti kasnije. Obično ih svake godine osiguravam od štete od mraza."
Osim drveta jabuke, zajedno sa proizvođačem, prekontrolisali smo i stabla bresaka i trešanja. U osnovi koštunjavo voće mnogo slabije trpi mraz, nego recimo jabuka. Prema rečima proizvođača šteta je otpisati ovogodišnji rod breskve i trešanja. U zasadu bresaka koji smo pogledali nema štete od mraza.
Hajnalka Bognar Pastor potvrđuje da je koštunjičavo voće osetljivije na štetu od mraza. Članica Gradskog veća Subotice zadužena za oblast poljoprivrede kaže da u Vojvodini već godinama prolećni mraz desetkuje rod, i nada se da narednih dana neće biti hladnije nego do sada.
„Posebno može da bude problematična kajsija, ali i breskve su krenule. Sve zavisi od toga u kojoj su fazi. Cvet je najosetljiviji, njegov tučak. Ne treba brinuti zbog toga što drveće cveta, ali su rane sorte već dobro odmakle. Prošle i pretprošle godine smo primetili da kod određenih sorti jabuka temperature u minusu mogu da naprave štetu."
Voćari na više načina mogu da se odbrane od mraza. Jedan od njih je, danas manje popularan, dimljenje. Hajnalka Bognar Pastor naglašava da je za to potrebno dosta vremena, zbog toga se proizvđači sada radije odlučuju za različita sredstva. Sa ovim biostimulatorima stabla voća treba tretirati neposredno pred mraz, jer im se na taj način povećava imunitet.
