Nakon četrdeset godina, majka prvi put zagrlila sina
Majka je, prvi put nakon 40 godina, zagrlila svog sina. Pre 40 godina život je dala zdravom detetu, ali u bolnici su joj rekli da je dečkić, koga su toliko čekali, preminuo ubrzo nakon rođenja. Ucveljena majka nije dobila nikakvu dokumentaciju o preminulom detetu i 40 godina živela je u uverenju da sina ni na groblju ne može da obiđe. Pre nekoliko nedelja jedan DNK pregled pokazao je da dečak za koga je mislila da je umro, ipak živi.
Danas četrdesetogodišnji Mlađan Radivojević rođen je 3. marta 1981. godine u Kruševcu. Pre pet godina saznao je da je usvojen. Pokušao je da pronađe biološke roditelje, ali su ga službe redom odbijale, zbog toga se za pomoć obratio udruženju koje se bavi problemom nestalih beba u Srbiji.
„Kada sam otišao u naš centar, rekli su mi da me je rodila maloletnica. Ja sam pozvao ljude iz udruženja i oni su vadili podatke iz matične službe, gde su nam rekli da žena ne postoji" kaže Mlađan Radivojević.
Udruženju koje se bavi potragom za nestalim bebama ranije se javila žena koja je tvrdila da je na dan Mlađanovog rođenja, na svet donela zdravo muško dete, za koje su joj rekli da je umrlo. DNK analize pokazale su da je Mlađan njen sin. Radiša Pavlović, predsednik udruženja kaže da decenijama unazad postoje tragovi koji ukazuju na to da su nestale bebe u Srbiji bile žrtve trgovine ljudima. Na nivou države znaju o oko 1.500 roditelja koji su sudovima u Srbiji prijavili sumnju da im je beba oteta nakon rođenja. Smatraju da ima znatno više slučajeva. Sudbina Mlađana Radivojevića je prva potvrda da su bebe ukradene na rođenju. Kako vreme prolazi, otkriva se sve više novih slučajeva. Beograđanka Dušanka Božanin kaže da joj je pre 40 godina u jednom porodilištu u glavnom gradu rečeno joj da je rodila dete sa deformitetom. Savetovali su je da ni ne pogleda dete, nikada nije videla svoju bebu, niti dobila dokumentaciju o slučaju.
"Posete su bile zabranjene. Moj otac je iz telefonske govornice zvao bolnicu i njemu su rekli da se bore za moj život i da sam se porodila u 6 sati. Ja se sećam da je bilo 10 sati i 10 minuta. Mi o tome nikada nismo razgovarali, da sam bar to ocu rekla, ali nismo govorili o tome. U to vreme to je bila velika sramota" priča Dušanka Božanin.
Takođe Beograđnka Milana Janković traga zbog slične situacije. Prema njenim rečima 1990. godine rodila je zdravo dete koje je pod sumnjivim okolnostima u bolnici uzeto od nje. Nastoji da pruži pravu pomoć onim roditeljima koji se udruženju obraćaju sa pričom sličnoj njenoj.
"Rodila sam živo dete, neposredno po rođenju rekli su mi: majko vaša beba je umrla, mladi ste, imaćete još dece, bolnica će sahraniti vašu bebu. Slagali su me. Do danas ne znam da li je moja beba živa ili nije" kaže Milana Janković.
U udruženju koje se bavi traganjem za nestalim bebama kažu da tokom svoje potrage neprestano udaraju u zid ćutanja institucija, što im pojačava sumnju da su nestale bebe žrtve organizovane trgovine ljudima. Udruženje se sada bori da se formira državno telo koje bi se ozbiljno bavilo otkrivanjem ovih slučajeva.
