Neizvesno je još da li ima štete od mraza
Voćari na severu Bačke sve su učinili kako bi zaštiti stabla. Koliko je to bilo uspešno još ne znaju jer promrzline će biti uočljive tek nakon nekoliko dana, kažu poljoprivrednici.
Kalendarsko proleće započelo je 20. marta. Umesto poboljšanja vremena, na mnogim mestima temperatura vazduha je u ranim jutarnjim satima bila ispod tačke zamrzavanja. Ovo pre svega može da nanese ozbiljnu štetu odgajivačima voća, jer su stabla kajsije i kruške već počela da cvetaju.
Različite kulture mraz može da pogodi u različitim fazama. Trenutno su najugroženije breskva i kajsija, ova potonja je već u fazi precvetavanja i upravo u tom trenutku je i izložena najvećem riziku. Ozbiljne promrzline na drveću mogu da se jave već i na minus dva stepena. Sa napretkom poljoprivrede razvijeno je više načina za zaštitu voća. Janoš Đerđi Nađ u svom voćnjaku primenjuje zaštitu prskanjem.
„Neposredno pred mraz prskamo biostimulatorima, odnosno đubrivom za lišće, aminokiselinama. Nastojimo drvo da dovedemo u što bolju kondiciju, da ima što manje stresa od mraza. Neposredno nakon mraza koristimo neku vrstu hormona, hormon regulacije stresa. Sa njim pokušavamo smanjiti stres u stablu, kako bi zaštitio cvetove. Ovde treba još i to pomenuti da je ove godine vegetacija krenula znatno ranije, nego u prethodnim godinama. To će sigurno uticati da će cvetanje trajati duže, što može biti pozitivno jer različitim polinatorima, odnosno oprašivačima ostaje više vremena za oprašivanje cvetova.“
Sa stanovišta prinosa to može da znači da će budući rod biti stabilan, možda čak i blago veći. Naime, ovi prolećni mrazovi lako mogu da utiču i na značajan broj insekata – dodaje proizvođač. Međutim, nemaju svi mogućnosti za prskanje stabala. Od mraza se može zaštititi i dimom, ali ovih dana to se sve manje primenjuje.
Vilmoš Danič voćar kaže: „To su nekada davno radili. Bale slame su poređali oko voćnjaka, a na većim teritorijama i između. Kada bi temperatura počela da pada, kada se videlo da će biti minusa, onda su ih zapalili i u osnovi dim je štitio. Ipak, ne verujem u to, moj tast je to radio sa zasadom vinograda, i dok je dim došao do grožđa, ono se već smrzlo. Tamo gde ga mraz nije dohvatio nije se smrzlo, jer se uparilo i onda ne štiti toliko koliko bi trebalo.“
Prema prognozi meteorologa u narednim danima ne treba računati na ozbiljan mraz, tako da ukoliko voćnjaci izdrže sadašnje zahlađenje, u narednim danima budući rod bi trebao biti bez rizika.
