Nova migrantska politika
Na putu ka evropskim boravištima dve afričke države, Niger i Čad će biti svojevrsni selekcioni centri i filteri za eventualno odobravanje azila u Evropi, a evropske države zagovaraju ideju da se utvrde kriterijumi po kojima će se definisati kome je potrebna humanitarna pomoć, a ko beži od siromaštva.
Kako prenosi Tanjug, evropska četvorka planira da pokren “misije zaštite” u afričkim zemljama, a u saradnji sa agencijama za izbeglice i migracije UN. Migranti će moći legalno da dobiju boravak u Evropi ali pod uslovom da su na spisku koji je odobren od strane agencije UN i ukoliko su registrovani kod zvaničnika Nigera i Čada. Da bi te dve afričke države mogle da spreče ilegalne migracije, evropske države su obećale pomoć radi efikasne kontrole granice.
Lideri Francuske i Nemačke, Emanuel Makron i Angela Merkel, zatražili su na skupu jače, jasnije mere protiv ileganih migracija iz Afrike u Evropu — prenosi Tanjug. Skupu su prisustvovali i predsednik Čada Idris Debi Itno i predsednik Nigera Mahamadu Isufu. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da Evropa ima “humanitarnu odgovornost” da se bori i protiv ilegalnih migracija i protiv krijumčarenja ljudi koji profitiraju od očaja imigranata.
Inače u izveštaju UNHCR-a “Globalni trendovi” povodom svetskog dana izbeglištva navodi se da je najmanje 15 sukoba u svetu koji su naterali više od 65 miliona ljudi da napuste svoje domove. Afrika ima osam neuralgičnih tačaka (Obala Slonovače, Centralnoafrička Republika, Libija, Mali, severnoistočna Nigerija, Demokratska Republika Kongo, Južni Sudan a ove godine i u Burundiju); tri su na Bliskom Istoku (Sirija, Irak i Jemen); jedno u Evropi (Ukrajina) i tri u Aziji (Kirgistan, i u nekioliko oblasti Mjanmara i Pakistana).
Tim povodom u medijima se kao kuriozitert pominje iskustvo Ugande koja je prošle godine prihvatila 360.000 ljudi koji su bežeći od nasilja u Južnom Sudanu i samo 36 sati nakon što su prešli granicu, izbeglicama su dati minijaturni posedi zemlje, nužni alat i oruđa da bi sami organizovali proizvodnju hrane. Selo Bidi Bidi u Ugandi se tako raširilo na 250 kvadratnih kilometara sa oko 250.000 žitelja.
