Olujni vetar prethodnih dana načinio je ogromnu štetu u Novom Sadu i okolini
Dve julske oluje načinile su ogromnu štetu u čitavoj Vojvodini, ali najviše u Sremu i južnoj Bačkoj. Na prostoru južne Bačke oštećeno je ukupno 1.300 hektara šuma, a u Nacionalnom parku Fruška gora oštećeno je 14 hiljada hektara šuma. U Parku prirode Begečka jama vidljivi su tragovi pustošenja. Ovde je uništeno 70 odsto šuma.
Povijena, prelomljena i izvaljena stabla i grane – ovo je prizor koji je snimila naša redakcija u Parku prirode Begečka jama. Oluja je ovde napravila najveću štetu. Na ovoj lokaciji već su započeli radovi, organizovanu seču prati i ponovna sadnja. Nevreme nije načinilo štetu samo u biljnom već i u životinjskom svetu. Žrtve oluje u većini slučajeva bile su velike ptice, kao što su recimo rode, galebovi, a u gradovima lastavice i golubovi. U najviše slučajeva razlog je bio što se, kao recimo u slučaju roda, gnezde na vrhu električnih stubova u naselju, ili dimnjacima zgrada. Zbog toga su izložene uticajima vremenskih prilika – objašnjava Milan Ružić, direktor kancelarije Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Male ptice osete promene u vazdušnom pritisku, osete promene u vlažnosti vazduha i one posebno koje mogu da se sakriju u duplje dveća, pod krov, u neke pukotine, između objekata. Dakle, u velikoj meri one uspeju da se sakriju. Ali, kao što kažem velike ptice imaju problem. Roda nema gde da se zavuče, krupni orlovi nemaju gde da se sklone, tako da je jedan orao belorepan povređen ovde u Koviljskom ritu.“
U nevremenu su najviše stradali hrastovi, kao i zasadi topole. Ukupno 350 hiljada kubnih metara topole, i oko 100 hiljada kubnih metara hrasta je počupano.
„Sve naše kapacitete usmerili smo na područja koja su pretrpela štetu, što znači da će svi naši harvesteri raditi sa topolom. Mi imamo šest harvestera, i još dva iznajmljujemo od jedne privatne firme. Dakle, ukupno osam harvestera, to je vrsta šumskih kombajna. U celoj državi ima 10 harvestera, od kojih će osam ovo raditi, a oko 130 do 150 drvoseča od celokupnog zasada topola spašava što se može spasiti“ kaže Roland Kokai, direktor Javnog preduzeća „Vojvodinašume“.
U Nacionalnom parku Fruška gora srušeno je više od 70 hiljada kubnih metara drva. Ograda parka, odnosno veliki deo uzgajališnog i lovnog područja je stradao, ali stručnjaci već rade na sanaciji stanja. Većina šumskih staza je prohodna, ali isključivo na sopstvenu odgovornost, naglašavaju nadležni. Za potpuno saniranje štete biće potrebno više godina.
