Orban: Balkan je sledeća velika prilika za Evropsku uniju

Mađarski premijer je naglasio kako se od Balkana ne treba praviti tampon zona, već ga treba integrisati u Evropsku uniju.

Prema rečima Olivera Varheljija, evropskog komesara za proširenje, u zajedničkom je interesu proširenje Evropske unije.
Danas nema volje za daljim proširenjem među zapadnoevropskim šefovima država i vlada, što je ozbiljna strateška greška, rekao je Viktor Orban na konferenciji.

"Istina je da, da bez obzira na trud komesara za proširenje, za integraciju, stvarnu integraciju Balkana, potrebna je politička, strateška odluka, koju ne donose komesari, čak ni Komisija, već Savet, gde se nalaze premijeri i čelnici evropskih zemalja."

Dok oni ne odluče da integrišu Balkan, bićemo deo dugotrajnog, detaljnog procesa koji se umesto strateškim pitanjima, bavi proceduralnim problemima, i zapravo predstavlja proces koji oduzima mnogo vremena, upozorio je mađarski premijer. Istovremeno, cela Srednja Evropa konstantno je i istrajno za proširenje Evropske unije i evropske integracije Balkana, dodao je.

„Balkan je sledeća velika prilika za Evropsku uniju. Ako se balkanskim narodima pruži prilika, baš kao i državama Višegradske grupe, oni će za nekoliko godina ubrzati tempo, ojačati svoju privredu, a pravi veliki privredni rast doći će sa Balkana u Evropsku uniju. Dakle, kad kažem da Unija ima veći interes da se Balkan integriše od samih balkanskih naroda, ne mislim samo na sigurnost, nego i na ekonomske interese zapadnih zemalja.”

Mađarski premijer je predložio da države Višegradske grupe i balkanske zemlje zajedno izgrade najznačajnije privredno područje na celom evropskom kontinentu. Dodao je, kako je za to potreban ulazak u Uniju, integracija kroz srednjoevropsku regiju, a Balkan je neophodan i za nemačku, italijansku i francusku privredu.

Predsednik Parlamenta R .Mađarske Laslo Kever je dodao rečima mađarskog premijera da je od 1990. godine, sa ovih prostora od Baltika, srednje Evrope i Balkana ukupno 25 miliona radnika starosti od 25 do 45 godina, otišlo u zemlje Zapadne Evrope, a prema procenama Svetske banke do 2050. godine još 20 miliona ljudi će otići odavde na Zapad.

“Migracije radno sposobnog stanovništva su u protekle tri decenije mnogo koštale Istočnu i Srednju Evropu, odnosno poreske obveznike, najmanje jedan bilion evra, ako drugačije formulišemo onda je toliko koštala obuka 25 miliona radnika koji su otišli na zapad, odnosno sa tim iznosom je naš region finansirao ekonomski napredak zapadne Evrope."

Prema mišljenju Evropskog komesara za proširenje Olivera Vaheljija, više nikoga ne treba uveravati da je pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji društvena, ekonomska, geografska, istorijska stvarnost i politička nužnost. Istovremeno, postoji velika potreba da se ovaj stav sprovede napokon u delo, dodao je.

“Moramo ubrzati proces pristupanja Crne Gore i Srbije. Crna Gora je već otvorila sva pregovaračka poglavlja, njima je ostalo samo sprovođenje akcionog plana za vladavinu prava kao sledeći korak, uz ubrzavanje reformi. Srbija je u poslednje vreme sprovela vrlo značajne reforme, kako u odnosu na vladavinu prava, tako i u odnosu na pojedinačne sektore, bilo u području poreske politike ili energetike. Evropska unija ne može ostati bez odgovora na te reforme.“

Prema rečima komesara Evropske unije, u narednom razdoblju EU i države članice moraće se najviše boriti za sopstvenu verodostojnost, a politika proširenja je sredstvo za jačanje te verodostojnosti.