Ovogodišnji prinos suncokreta u Severnoj Bačkoj donosi gubitke

Završena je žetva suncokreta sa kombajnima u ataru kod mesta Šupljak, a na njivama je ostala samo stabljika te biljke. Otkup, međutim, još uvek traje, jer ima poljoprivrednika koji su ovu uljaricu skinuli u poslednjem trenutku. Kako navode proizvođači, otkupljivači bi trebalo da plate najmanje 50 dinara, da bi oni na suncokretu ostvarili minimalnu zaradu.

Otkupna cena suncokreta je upola manja nego u isto ovo doba prošle godine. U Srbiji je suncokret zasađen na 250 hiljada hektara, a njegova otkupna cena je trenutno 38 dinara, bez poreza. Prema rečima stručnjaka, zaradu mogu da ostvare samo oni koji su snikuli najmanje tri tone suncokreta po hektaru. Međutim, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, kod većine poljoprivrednika u Severnoj Bačkoj rodilo je mnogo manje od toga.

Nema potražnje za suncokretom. Prema rečima nadležnih, skladišta fabrika jestivog ulja su puna, jer su se zbog prethodne zabrane izvoza nagomilale značajne zalihe. Otkupna cena od 38 dinara je inače samo avans, ali prema rečima otkupljivača, konačna cena neće biti veća od 40 dinara.

Zoltan Varga, proizvođač, Šupljak: „Kod nas je po jutru rodilo od jedne do dve tone, a realna otkupna cena da sve pokrije, jer ova ništa ne pokriva, mislim da treba da bude 50 dinara. Sada ovih 40 dinara zaista ne pokriva mnogo, jer ljudi su izneli seme, izneli su đubrivo, skoro su u potpunosti u minusu.”

Prema rečima Tibora Aladića, ni sa prinosom od tri tone po hektaru, ovogodišnja proizvodnja suncokreta ne može biti isplativa. Konačna otkupna cena utvrđuje se polovinom oktobra svake godine, dodao je ovaj proizvođač i otkupljivač sa Šupljaka. Prema mišljenju analitičara, otkupna cena suncokreta je tako niska zbog toga što Rusija svoje viškove suncokreta prodaje po ceni od 250 evra po toni.

„Da, siguran sam da i to igra ulogu. To u značajnoj meri utiče na cene na svetskom tržištu, a naše cene se prilagođavaju cenama na svetskom tržištu.
- Kakav bi to uticaj moglo imati na buduću proizvodnju suncokreta, ovde u našoj sredini?
- Pa, veoma mi je teško da to kažem, ali siguran sam da mnogima zadaje veliku glavobolju pitanje kako dalje. Sigurno je da se ceo proces proizvodnje treba dobro preispitati, kako on može da postane ekonomičan.”

Franjo Rihter se ne nada ni konačnoj otkupnoj ceni od 40 dinara, očekuje 39 dinara. Za suncokret ne samo da nisu zainteresovane fabrike jestivog ulja, već ni fabrike stočne hrane, rekao je ovaj poljoprivrednik i otkupljivač iz Subotice. Malo je rodilo, ali čak ni to malo nikome ne treba, žalio se on.

„Rezultati su bili veoma loši, žalosni. Da tako kažem, mi smo ove godine dosta skinuli, prinos je iznosio od 500 kilograma, govorim po hektaru, pa do dve i po tone. Skoro niko u ovim našim krajevima nije dostigao prinos od tri tone. Baš nas je pogodila ova suša, tako da smo imali mnogo problema sa suncokretom.”

Franjo Rihter se takođe slaže sa ocenom da ni prinos od tri tone po hektaru nije mogao da donese profit, jer je i cena zakupa zemljišta značajno porasla.