Pastor: Država treba da zaustavi priliv migranata

Povećani priliv migranata u Kanjiži i Subotici rezultat je organizovanog procesa, i to se ne događa slučajno. Tačno se zna ko su organizatori, gde su i kako izgledaju, ali lokalne samouprave na to ne mogu da utiču, izneo je Ištvan Pastor u jutarnjoj radijskoj emisiji na Panon RTV-u.
„Lokalna samouprava je tražila od policije da ojača prisustvo policijskih patrola, niko ne pretpostavlja da su ljudi zločinci, ali postoji potreba za prisustvom policije na ulici. Sada smo u situaciji da je prošlo već mesec kako je poslato pismo, a da nema odgovora. Više policije se angažuje za fudbalsku utakmicu, nego što je potrebno za ovo. Naš prvi zadatak da obezbedimo sigurnost građana, to će učiniti lokalna samouprava, ali je neophodno da dobije i podršku države" rekao je Pastor.

U razgovoru na Subotičkom mađarskom radiju Ištvan Pastor rekao je da se seća vremena kada je povreda graničnog prostora bio ozbiljan prekršaj.
„Zapanjujuće je što je povreda granica postala ljudsko pravo, a to se dogodilo poslednjih decenija, da je povreda suvereniteta države povreda ljudskih prava. Ukoliko postavimo to pitanje, onda moramo da objašnjavamo da ne osuđujemo strance, ali postojeća situacija je neprihvatljiva. Želimo da imamo normalan svakodnevni život, da ne razmišljamo da li smemo da izađemo na ulicu i ko je grupa koja stoji na ćošku. Neprihvatljivo da ne smeju decu da puste na ulicu, ili da žene ne smeju da izađu uveče" kaže Pastor.
Iako povremeno policijske snage migrante odvedu u sabirne centre na jugu države, oni se ponovo vraćaju na sever, u Kanjižu i Subotici i za sagovornika Panon RTV-a to je još jedan dokaz da je reč o organizovanom pokretu. Uspesi retkih pojedinaca koji pređu mađarsku ogradu, deluju kao privlačna snaga za ostale.
„Neophodno je da se država umeša i iskoristi zakonske mogućnosti da ovaj proces zaustavi, onemogući ili uspori. Sramotno je što država koja to čini izložena osudi zbog drugačijih odluka koje su doneli evropski zvaničnici. Evropa je odlučila da dovede veliki broj ljudi zbog nedovoljno radne snage, i sada se taj problem kao vruć krompir prebacuje na druge, a rešenja se ne traže racionalno već prihvatanjem situacije kroz kvote" naveo je Pastor.

Ostajući na terenu međunarodne politike Ištvan Pastor je govorio i o nedavnom briselskom susretu sa novim članom Evropske komisije za proširenje Oliverom Varheljijem, i to samo tri dana nakon njegovog izbora.
„Njegovima imenovanjem ovo područje dobilo je ogromnu mogućnost, njegove zamisli su vrlo konkretne i očekujem ubrzavanje procesa priključenja, kao i da ćemo za pet godina ispuniti sve uslove za članstvo. Sa tim se otvaraju izvori finansiranja koji će doprineti razvoju i na pragu smo perioda razvoja o kojem odavno sanjamo. Sada za to imamo realne uslove. Ovaj prostor će biti bolji za život, i mi kao zajednica moći ćemo da zadržimo svoje članove ovde, i da vratimo one koji su otišli" kaže Ištvan Pastor.
Lider Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine govorio je i o lokalnim temama u Subotici poput pojave svetlećih reklama u gradu ili gradnji mađarskog obdaništa u ulici Braće Radić.
„I mene su zapanjile svetleće reklame, ali ipak mislim da to nije prostor u kojem sada treba voditi političku borbu. Međutim, treba otvoreno reći da ovo ne ide u pravcu u kojem čemu sačuvati izvorni izgled Subotice kako bi ostao grad secesije. Ovo je sve samo ne to" rekao je Pastor uz opasku da je potrebno postaviti granice interesima privatnih preduzetnika i načinima na koji se puni budžet.

Takođe je govorio i o izgradnji mađarskog obdaništa, navodeći da je prvobitna ideja bila izgradnja srpko-hrvatkog-mađarskog obdaništa u Industrijskoj zoni gde radi veliki broj sugrađana. Kako se odugovlačilo sa ostvarivanjem te ideje, Pastor kaže da su krenuli u realizaciju koja će uzeti u obzir interese i potrebe mađarske dece i porodica. Lokacija je pronađena u ulici Braće Radić, ali dodao je Pastor, reč je o objektima koji nemaju nikakvu posebnu graditeljsku vrednost niti su pod režimom zaštite. U toku je izrada planske dokumentacije, a objekat za oko sto dece, koji bi istovremeno bio i mesto za obuku studenata Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku, septembra 2020. godine trebao bi da primi prve mališane.