Po badnjak pre svitanja - pravoslavni običaji za Badnji dan

Prema vekovnoj tradiciji, na današnji dan, pred Božić, pre izlaska sunca, muški članovi pravoslavnih porodica izlazili su u šumu da traže hrast. Za njih suva grana hrasta, odnosno badnjak, simbolizuje sveto drvo. Prema narodnom verovanju, badnjak simbolizuje granu drveta koju su pastiri nekada poklonili Malom Isusu u jaslama, sa kojom je Josip zapalio vatru za Svetu porodicu.

Božo Velimir, Subotica: „Mora se izaći u šumu rano ujutro, kako bi pokupili hrastovu granu. Tada taj badnjak nosimo kući. Kod kuće nas čeka domaćica i deca. Badnjak se tradicionalno posipa pšenicom. Tokom dana se priprema svečani ručak, sve posno. Znamo šta to znači, posno varivo od pasulja, takozvani prebranac. Razne posne pite, neizostavna riba, riblja čorba, pržena riba. Prema starim običajima, dok smo još imali peći na drva, tada se grana založila. Danas živimo u moderno doba, više ne ložimo na drva, kod nas je običaj da ga stavim pored ikone. Onda kasnije, ko ima dvorište, tamo će spaliti badnjak, neće ga baciti."

Zbog epidemiološke situacije, ove godine u Subotici nije bilo organizovane seče i osvećenja badnjaka, ali su mnogi mladi i stariji vernici, uglavnom muškarci, otišli u šumu na makovu sedmicu, opremljeni sekirama i testerama.

Miomir Bijekić, Subotica: „Deca se okupljaju tamo gde mi založimo vatru, kažu svoje želje, i da bi se one ispunile, palimo badnjak."

Mladenko Đurović, Subotica: „Badnje veče je dan Isusovog rođenja. A sutra je dan Božiji, Isusovo rođenje."

U Subotici ove godine, s obzirom na epidemiološku situaciju, nije bilo organizovane seče badnjaka, a takođe će izostati i zajedničko paljenje badnjaka u centru grada.

Proslava pravoslavnog Božića se u mnogome razlikuje od katoličkih običaja koje poznajemo, ali je na sličan način raznolika i poštuje tradiciju. Proslava počinje 6. januara, ujutru poslednjeg dana posta, na pravoslavni Badnji dan. Na ovaj dan glava porodice izlazi u šumu da poseče manju hrastovu granu, koja se kasnije unosi u dom porodice koja slavi. Badnjak posečenu u zoru tradicionalno blagosilja pravoslavni sveštenik, pop.

Pravoslavni Božić je trodnevni praznik u Srbiji, kome prethodi božićni post koji traje četrdeset dana. Prvi dan označava radost rođenja, obnavljanje života, a drugi tihu, intimnu porodičnu atmosferu. Zoran Jovanović započeo je dan već rano ujutru i u skladu sa običajima krenuo je u nabavku jednog od glavnih aktera praznika. Simbolika badnjaka ili buketa je neizostavna, ona simbolizuje drvo koje su pastiri poklonili malom Isusu. Badnjak, koji takođe simbolizuje i Hristov krst, na Badnji dan tradicionalno krasi dvorište, a u kuću ulazi tek na Božić, sa gostom koji simbolizuje mudrace sa Istoka.

Zoran Jovanović, Utrine: „Dan lepog Božića, koji se naziva „sunčani dan", započinjemo tako što u kuću uđe gost, prvi gost, „polaznik", koji od gazde dobije paket u kome su vino, zlato, orasi i jabuke. To nosi kući i treba da čuva do Božića sledeće godine. Taj poklon se mora dati jednom detetu."

Zoran je rekao da će preostali badnjak na kraju dana založiti u vatri, što će, prema tradiciji, doneti sreću ljudima u kući u narednoj godini. Domaćice takođe preuzimaju svoj deo posla. Moraju da pripreme posni ručak, a zatim naredni dan božićni ručak, kao i kolače. O tome priča Zorica, rođena iz mešovitog braka.

Zorica Horvat, Utrine: „Poreklom sam iz Kruševca, tamo sam rođena, a ovde živim. Proslavljamo oba praznika. I katolički i pravoslavni. Običaji su gotovo isti, i mi danas postimo na isti način, riblja čorba, pasulj, testo sa makom, dakle isto kao i kod katolika. Stim da danas pravim česnicu i žito, i jednu litru vina, koji bi sutra trebalo odneti u crkvu."

Prema oživljenom starom običaju, badnjak se na pravoslavno Badnje veče zajednički pali u sve većem broju zajednica, ali prilagođavajući se trenutnoj epidemiološkoj situaciji, sve će to ove godine izostati. Pravoslavni vernici slave u uskom, porodičnom krugu.

Više od 10 hiljada badnjaka će saradnici Nacionalnog parka Fruška gora podeliti u Novom Sadu i njegovoj okolini

Podela besplatnih grana počela je već u zoru na prometnijim deonicama puta kod Fruške gore. Badnjak simbolizuje dugovečnost, snagu i tvrdoću. U životu pravoslavnih vernika ovo značenje se sjedinjuje sa vatrom, odnosno sa simbolikom svetlosti. Zajedno, to dvoje slamaju moć tame, objavljujući na taj način dolazak Isusa Hrista.

Dalibor Rožić, član Gradskog veća zadužen za kulturu, Novi Sad: „Tradicionalne vrednosti utiču na identitet svih nas. To je dobar primer skretanja pažnje na naše tradicije i običaje, ali takođe je veoma važno i značajno skrenuti pažnju na ilegalnu seču hrasta, orezivanje grana, značaj očuvanja prirode i zaštitu naših šuma."