Povrće poskupelo za 50 odsto, ali nema zarade za baštovane

U poslednjih godinu dana cena različite vrste povrća porasla je približno za 50 odsto. Uprkos tome, prihodi proizvođača nisu veći, jer su i troškovi proizvodnje značajno porasli. Zbog toga što proizvodnja jabuka donosi gubitke, u subotičko-horgoškoj peščari sve više proizvođača budućnost vidi u povrtarstvu, na otvorenom, a još više u plasteničkom uzgoju. Poljoprivrednici tako nastoje da se oslone na više različitih poslova.

Andraš Kiš Torma je proizvođač iz Nose koji je još pre nekoliko godina odustao od svog voćnjaka i umesto šljiva, bresaka i jabuka, gaji povrće, pre svega dinje i lubenice. Na plantaži dinja sada uklanja zalivni sistem „kap po kap“ i foliju. Njihova osnovna aktivnost je gajenje povrća u plastenicima, čime se bavi cela porodica. Uvođenje grejanja u plastenike je velika investicija i prema sadašnjim veleprodajnim cenama ne bi ni bila isplativa.

„Ovako zimi, salata je ono što može da izdrži hladnoću i mraz. Ovo nisu zagrevane folije, to su jednostruke folije. Nemam grejanje, a za salatu se i ne isplati. Imao bih mogućnosti da napravimo sistem grejanja, ali to je veoma veliko ulaganje, eventualno bi moglo da se reši preko konkursa. Ali, opet, kod salate stalno postoje sve noviji i noviji hibridi koji izdržavaju mraz, mogu da izdrže i minus 10 stepeni tako da biljka ne bude oštećena."

Kada zelena salata sazri i ima je mnogo, njena veleprodajna cena jedva dostiže 20 dinara, a dok stigne do kupaca košta između 50 i 60 dinara. Potrebno je otprilike šest nedelja da od semena iznikne lepa glavica salate. Sadnja i rasađivanje se neprekidno obavlja. Većina kelerabe se sada sadi ispod folije, rod je dobar, veoma lep, mekan i sočan. U odnosu na to da su cene povrća za godinu dana porasle za 50 odsto, proizvođač iz Nose kaže da su i troškovi proizvodnje značajno veći. „I nama su porasli troškovi, isto tako i seme je skuplje u odnosu na prethodne godine. Naravno i sirovine koje nabavljamo, od đubriva do hemijske zaštite, svemu je otišla cena gore.“

Porodica Kiš Torma na jednom jednostavnom primeru ilustruje zbog čega je skupo povrće. Kelerabu koju proizvedu posredniku prodaju po ceni od 40 dinara, oni je dalje prodaju po ceni od 60 dinara, a  trgovci je na pijačnim tezgama ili na rafovima prodavnica daju po ceni od 80 do 100 dinara. Na taj način najveću zaradu imaju posrednici i trgovci.