Pravoslavni običaji za Božić, gosti donose sreću
Na na Božića, umesto uobičajenog pozdrava, pravoslavni vernici se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi!”, a odgovor na to je „Vaistinu se rodi!” i to se primenjuje sve do 18. januara. Drugog dana praznika porodice se međusobno posećuju, dok se trećeg iz kuće iznosi prethodno postavljena slama. Darivanje nije tipično za ove dane. Pravoslavne porodice imaju običaj da daju poklone jedni drugima na dan Svetog Nikole ili za Novu godinu.
Tokom Božića post se zamenjuje raskošnom gozbom. Peku se prase ili guska i jedu se masna, bogata, hranljiva jela. Domaćice prave i češnicu, odnosno slavski kolač, u slatkoj formi sa orasima ili kao slanu pogaču, u koje sakrivaju sušeno voće, plodove ili sitan novac, u nadi da će godina biti uspešna. Pojedine porodice u nju stavljaju i parče badnjaka, za koji se nadaju da će njihovoj porodici doneti dobro zdravlje.
Prema mišljenju Srpske pravoslavne crkve, Božić je najradosniji hrišćanski praznik, koji okuplja porodice. Uz mnoge druge stvari, smatraju veoma važnim i to da oni koji za Božić imaju obilan ručak na trpezi i za to imaju mogućnost, treba da misle i na siromašnije i da podele hranu sa njima.
Velimir Vrućinić, pravoslavni sveštenik: „Gospod naš Isus Hristos daje nam najvažniji, najlepši, najsigurniji mir. On je naš mir, on je naš put, naša istina, naš život, i zbog toga se još više radujemo, još više se molimo: Gospode, otkrij nam i daj nam taj život, daj nam mir koji nam je toliko potreban. Lični i porodični mir, u gradovima i naseljima, širom sveta. To je ono što tražimo.”
Pravoslavni vernici u Srbiji slave Mali Božić, odnosno Novu godinu, 14. januara. Poslednja tačka prazničnog perioda je 18. januar, odnosno Krstovdan. Prema verovanju, vetrovi koji dolaze sa četiri strane sveta se toga dana ukrštaju.
