Pravoslavni vernici se danas prisećaju stradanja Isusa Hrista

Na Veliki petak po julijanskom kalendaru, u pravoslavnim crkvama se ne služi liturgija. Na današnji dan vernici poste. Nije im dozvoljeno da rade, ali ne smeju da organizuju ni proslave ni utehe. Obično se tog dana počinje i sa farbanjem jaja. Dekoracija uskršnjeg stola se boji crvenom bojom, bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Od Velikog četvrtka utihnula su i zvona, i oglasiće se tek na dan Uskrsa, u nedelju.

Vernici Srpske pravoslavne crkve prisećaju se raspeća Isusa Hrista na Veliki petak u okviru crkvenih ceremonija. Na Veliki četvrtak se u crkvu unosi Isus na krstu, zatim se u petak skida sa krsta, pokrov se postavlja u sredinu prostorije, i njemu se vernici klanjaju.

Velimir Vrućinić, sveštenik, Crkva Svetih Kirila i Metodija, Novi Sad: „Verni narod dolazi tokom celog dana, klanja se pred Gospodom, ispoveda svoju veru i negde u večernjim časovima, ovde kod nas u našoj crkvi uveče u osam časova, mi pevamo tzv. statije, odnosno pesme, tropare, himne, oplakujući Hrista, koji je razapet radi našeg spasenja."

Običaj farbanja uskršnjih jaja prisutan je i među pravoslavnim vernicima. Jaje simbolizuje život, vaskrsenje, a lomljenje njegove ljuske podseća na lomljenje kamena koji je prekrivao grob Isusa Hrista.

Ognjen Zvekić, vernik, Stari Žednik: „Sveštenik narodu deli jaja, ofarbana,  jaja koja smo doneli mi na Veliki petak, a koja su prethodno osveštana i već po preuzimanju tih jaja mi počinjemo jedni drugima da čestitamo i da se tucamo sa tim jajima i to nastavljamo ceo dan da radimo, i na taj način, osim što čestitamo, na neki način mi objavljujemo jedni drugima vaskrsenje."

Uskršnjoj nedelji prethodi sedmonedeljni post, tokom kojeg je zabranjena konzumacija hrane životinjskog porekla, ali se takođe preporučuje i uzdržavanje od drugih ovozemaljskih zadovoljstava. To se završava sa nedeljnim, svečanim ručkom, kojem obično prisustvuje šira porodica, a na stolu se poslužuju i specijaliteti.

Biljana Beronja, vernica, Novi Sad: „Ima ta vaskršnja pogača, koja posebno treba da bude ukrašena, ako se može. Nekad uspe, nekad ne. Mada uspe uvek, mora da uspe, idemo ispočetka, pa uspe. Svečaniji ručak, od predjela, supe i tako dalje, ali to sve u nedelju. Međutim nama, koji smo postili, moramo sa pažnjom da konzumiramo tu hranu prvi dan."

Veliki petak je najtužniji dan za hrišćane, jer se tada sećaju raspeća Isusa Hrista, ali nakon toga sledi Uskrs, koji se smatra za praznik praznika, zbog radosti vaskrsenja. Pravoslavni Uskrs je državni praznik u Srbiji, pa su tako petak, subota, nedelja i ponedeljak neradni dani.