Pravoslavni vernici slave Božić
Proslava je počela ujutru poslednjeg dana posta, 6. januara. Uveče su spalili hrastove grane, odnosno badnjak. Ljudi se pozdravljaju rečima Hristos se rodi! A odgovor na ovo je Vaistinu se rodi! – odnosno da je zaista rođen.
Bilo da slavimo po gregorijanskom ili julijanskom kalendaru, Božić je praznik porodice, ljubavi i nade. Pravoslavne porodice takođe imaju mnoštvo tradicija vezanih za ovaj period, koje se mogu razlikovati od regiona do regiona, naselja do naselja i porodice do porodice.
Jedan od omiljenih običaja pravoslavne dece je korinđanje. Prilikom korinđanja deca na Badnje veče po grupama obilaze kuće naselja i pevaju, a domaćinima žele blagosloven i miran Božić.
Anđelina Makijević, Budisava:
„- Idemo uglavnom u grupama, idemo nas po desetoro. Sastanemo se uglavnom svi u parku pa se dogovorimo kojim ćemo ulicama i uglavnom pevamo „Ja sam mali korinđaš” i „ Ja sam mali Perica”.
- I kako vas očekuju ukućani?
- Uglavnom su radosni što dolazimo.
- I šta sve dobijate?
- Dobijamo bombone, jabuke, orahe, voće.
- Šta je tebi najlepše u korinđanju?
- Što se družim sa drugarima, lepo se zabavimo i družimo.“
Na Badnji dan većina pravoslavnih porodica na trpezi ima pečenje koje muškarci pripremaju dan ranije.
Domaćice prave česnicu, odnosno slavski kolač, u orašastoj, slatkoj formi ili kao slanu pogaču, u kojoj, između ostalog, kriju sitniš. Dragana Karvak, predsednica Kulturno-umetničkog društva „Mladost Budisava“, Budisava: „Dosta se to izmešalo, ali česnica je ostala ta da se stavi npr. suva šljiva, da rodi šljiva, stavlja se kukuruz da bude rodna godina, da ima na njivi, da ima u bašti i onda se to sve umeš u česnicu, s tim da se i stavlja drvce npr, eto ja lično stavim od badnjaka jer nemam sad drena, da se bude zdrav kao dren. Eto stavljamo to i onda u zavisnosti ko šta otkine i tako po tome se gleda.“
Prema rečima pravoslavnog sveštenika Miladina Bokorca, ne treba zaboraviti pravi smisao Božića, da se rodio sin Božiji, koji će iskupiti svet. „Osnovni i najvažniji običaj za Božić i svaki praznik je dolazak u hram i učešće u svetu liturgiju u punom smislu. Sveta liturgija nije neka prepodnevna pozorišna predstava na koju mi dođemo, odgledamo i idemo kući već je bogosluženje i na samom kraju tog bogosluženja pričešće istinskim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista. I kad taj običaj ispoštujemo i taj običaj nam postane zaista nešto bez čega ne možemo onda će i svi ostali običaji i naš život zaista drugačije izgledati.”
Za vreme Božića, pravoslavni vernici se pozdravljaju sa rečima Hristos se rodi!, odnosno Isus se rodi!, na koje je odgovor Vaistinu se rodi!, odnosno zaista se rodio!.
