Proslava u Vojlovici
Lokalna Reformatska crkva, zajedno sa slovačkom Evangelističkom crkvom pored nje, osveštana je istog dana 1902. godine, poslednje nedelje u septembru. Od tada ova multietnička zajednica Dan Kirvaja slavi kao Dan sela. Ove godine su Sekelji iz Bukovine reformatske vere, povodom ovog crkvenog praznika, obeležili i 140. godišnjicu doseljavanja na prostor Podunavlja.
Navršila se 121 godina od osveštenja Reformatske crkve u Vojlovici. Na ovu godišnjicu, koja se slavi kao Dan Kirvaja, svake godine kući dolaze ljudi koji proteklih godina žive i rade na drugim krajevima zemlje. Andraš Miždalo je u Vojlovicu došao kao malo dete i živeo je tu sa svojom majkom, učiteljicom sve do svoje rane mladosti. Prijateljstva stečena u tom periodu traju i dan danas i uvek ga nanovo vraćaju u ovu zajednicu.
Andraš Miždalo, Senta: „Ovo je jedna veoma lepa tradicija i drago mi je da Slovaci i Mađari imaju ovu proslavu i da je još uvek održavaju. Tome se radujem najviše. Svake godine se vraćam na ovu proslavu, jer je ispunjena veoma lepim sadržajem.”
Praznično bogosluženje, kombinovano sa podelom pričešća, održano je povodom obeležavanja dvostruke godišnjice. Prošlo je 140 godina kako su se ovde naselili Sekelji iz Bukovine. Ova mala etnička grupa je uspela da sačuvala svoj jezik, tradiciju i običaje. Antal Lečei, prezviter, pripovedač, govorio je o ovom prazniku stihovina Alberta Vaša.
„Dakle, obraćam se generaciji koja dolazi iza nas, da stane iza nas i preuzme obavezu na sebe ako nas bude sve manje. Koliko će to uspeti, voleo bih da barem delimično bude uspešno, jer nema šta da se krije, u crkvi nas je sve manje. To nije dobar znak, ali možda će biti nekako. Bog će nam pomoći.”
Na kraju bogosluženja, članovi reformatske crkvene zajednice u Vojlovici položili su venac na grob sveštenika Karolja Tomke na lokalnom groblju. O radu svog predhodnika govorio je lokalni reformatski sveštenik Bela Halas, i tom prilikom je istakao da nam život naših predaka uvek može poslužiti kao uzor.
„Naseljavanje i izgradnja same crkve, tu je sasvim izvesno bilo prisutno njegovo zalaganja i njegova volja. Bilo je tada vernika koji su bili revnosni i tako, danas imamo crkvu, imamo crkvenu zajednicu. Mladima je zaista neophodno da imaju malo više žara u sebi, više izdržljivosti, jer živimo u teškim vremenima.”
Pripadnici crkve zajednice su položili i buket cveća na grob bivšeg lokalnog sveštenika Antala Kočiša, koji je u toj zajednici služio pedeset godina.
