Pupe stabla voća, oranice zelene

Neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine može značajno da desetkuje rod voća i žitarica sledeće godine. U ovom slučaju, biljke bi trebale da budu u stanju mirovanja, što bi zahtevalo da se formira snežni pokrivač ili da temperature budu znatno niže. Ako ovi prolećni vremenski uslovi potraju duže vreme, a jaki minusi bez snežnog pokrivača dođu kasnije, to bi moglo da prouzrokuje katastrofalnu situaciju u poljoprivredi.

Stručnjaci kažu da trenutne vremenske prilike nimalo ne pogoduju žitaricama koje su posejane tokom jeseni. Ječmu, pšenici i uljanoj repici je potreban ozbiljan temperaturni minus da bi mogli da uđu u zimsku fazu mirovanja i da vegetacija u ovo vreme stane. Osim toga, izostanak niskih temperatura, koje bi trebale da budu u ovo vreme, takođe doprinosi da se razmnože biljne štetočine, poput virusa, bakterija i glodara.

Sve biljne kulture koje su posejane tokom jeseni zahtevaju pravu oštru zimu.

Tibor Aladić, proizvođač i preduzetnik, Šupljak: „Genetski su kodirane na taj način da im je nakon setve potreban period tokom kojeg će da ojačaju, da bi mogle da prežive zimu. Tada im je potreban period kada se vegetacija u njima usporava, da tako kažem, spavaju svoj zimski san. To su dva-tri meseca, tačnije dva meseca, a nakon toga, bi tek trebalo da listaju. Međutim, kada se vreme poigra, kao što je to sada slučaj, da se dnevne temperature kreću do deset stepeni, a noćne temperature ne idu ni ispod nule, onda se biljke zbune. Uđu u fazu u kojoj se gotovo osećaju kao da je proleće.”

Ovo je situacija koja je sada nastala. Umesto da je vitalna funkcija biljaka svedena gotovo na nulu i da im je potrošnja hranljivih materija minimalna, one sada žive i razvijaju se kao na početku proleća. Zbog znatno veće potrošnje hranljivih materija, ječam u to vreme počinje da žuti, a promene boje se mogu pojaviti i na pšenici, a to ukazuje na nedostatak hranljivih materija, kažu stručnjaci. Ranije snabdevanje hranljivim materijama, s druge strane, može da napravi još veći problem, jer bi biljke dodatno ojačale, a kasniji, trajni jak mraz bez snežnog pokrivača doveo bi do ozbiljnih oštećenja od mraza.

Na peskovitom području severne Bačke voćke pupe. Zbog blagog vremena vegetacija drveća i kruženje tečnosti nije prestalo. Kraj je decembra, ali na većini stabala jabuka još nije ni lišće opalo.

Sabolč Galgoci, uzgajivač jabuka, Bački Vinogradi: „Posledica ovakvih temperatura je da ako nema ozbiljnijih minusa, stabla će se pokrenuti, a onda, nešto kasnije, ako bude mraza, smrznuće se.”

Posledica može da bude ​​značajan gubitak roda u voćnjacima. Samo vinogradari nisu zabrinuti.

Tibor Kovač, vlasnik vinograda i vinar, Bački Vinogradi: „Grožđe je još u stanju dubokog mirovanja, tako da mu ovo toplo vreme ne šteti. Grožđe neće krenuti da lista ranije, jer po meni, to je moje mišljenje, a i ja sam doživeo da loza kao da zna kad je proleće, bez obzira na vreme. Dakle, loza će krenuti da lista u martu ili aprilu, cirkulacija soka će se videti i kada pupoljci nabubre, ali ne do tada."

U vinogradima bi jedino dugotrajni mraz praćen minusom od 15 stepeni mogao da nanese štetu grožđu. Prema vremenskoj prognozi, te opasnosti zasada nema.