Referentna kamatna stopa povećana na 4,5 odsto

U istoj meri je povećana i stopa na depozitne olakšice, na 3,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, na 5,5 odsto, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove.

Donošenjem ovakve odluke, NBS utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.

Ovo je osmo uzastopno povećanje referentne kamate, s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 350 baznih poena.

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je istakao da su globalni inflatorni pritisci jači i postojaniji od prethodno očekivanih.

Inflacija se u zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nalazi na najvišem nivou od njenog osnivanja i njen povratak u granice cilja se ne očekuje pre kraja 2024. godine.

Visoka inflacija je u velikoj meri posledica znatno viših cena energenata i hrane, ali u pojedinim zemljama inflatorno deluju i domaća tražnja i faktori s tržišta rada, navodi NBS.

U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije inflacije, kao i očekivanja koji je najviši nivo inflacije i kada će on biti dostignu, ističe NBS, pominjući u tom kontekstu nedavno podizanje ključnih kamatra Evropske centralne banke i američkih Federalnih rezervi.

NBS dodaje da se nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje i u narednom periodu, što bi, kako predočava, uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, moglo da utiče na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama.

Šta određuje kretanje inflacije u Srbiji

Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalje smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

Kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci, dok je bazna inflacija od 8,6 odsto međugodišnje u septembru, koja je takođe rasla prethodnih meseci pod uticajem više uvozne inflacije, i dalje na znatno nižem nivou od ukupne inflacije (14% u septembru međugodišnje, konstatuje e u saopštenju NBS.

Tome doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u ovim izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima.

Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, ocenjuje centralna banka Srbije.

Nakon relativno visokog rasta u prvoj polovini godine od oko 4,1 posto međugodišnje, privredna aktivnost je usporila u trećem tromesečju na 1,1 odsto međugodišnje, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku.

Usporavanje privredne aktivnosti 

Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog, na šta su se pre svega odrazili ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. Izvršni odbor očekuje da će domaća privredna aktivnost biti usporena i u ostatku ove i početkom naredne godine, a da će nakon toga ubrzati, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. decembra.