Rekordna cena pšenice

Tibor Balaž iz sela Vojvoda Zimonjić već više godina redovno seje pšenicu. Ne za prodaju, već za silažu, koju skladišti kod kuće.

„Naravno da mi je svake godine potrebna, naročito zbog plodoreda, a i žitarice ranije sazrevaju nego kukuruz,  proizvođačima koji drže stoku važno je da na vreme spreme silažu."

Većina proizvođača ipak na vreme prodaje svoj rod, jer je novac potreban za ulaganja. Od letos je cena žitarica porasla za 10 dinara, a na evropskim berzama od 2008. godine nije bila ovako visoka otkupna cena hlebnog zrna. Na novosadskoj robnoj berzi cena pšenice se kreće iznad 31 dinara. Uzalud je otkupna cena visoka, kada matematika drugačije pokazuje jer su cene u većoj meri otišle prema gore. Prošle godine u ovo vreme se za 230 kilograma pšenice moglo kupiti 100 kilograma veštačkog đubriva, a sada je 330 kilograma žita potrebno za istu tu količinu đubriva – kaže Eržebet Bata, predsednica  Udruženja poljoprivrednika „Gazdakor". Dodaje: „Ovo govori o  tome da određene države stvaraju rezerve, tako osećamo. U svakom slučaju, to ne koristi ni proizvođačima ni potrošačima, jer je posledica opšte poskupljenje cena."

Ovogodišnje iskustvo pokazuje da se pšenica seje na sve manjoj teritoriji. U mnogim gazdinstvima u prvi plan je izbila uljana repica i ječam. Uljana repica je privlačna zbog visoke otkupne cene, dok je ječam među poljoprivrednicima popularan zbog jednostavnije proizvodnje.

Bernard Vajda: „Prodajemo primetno manje semenske pšenice, a ponovo smo oborili rekorde kod semena uljane repice koja je prodata proizvođačima. I na poljima se vidi da je na velikim površinama posejana repica, a ono što bih još mogao da izdvojim na štetu pšenice jeste i da na velikim površinama proizvođači seju ječam."

Nabavka inputa traži sve veća ulaganja, tako se i poljoprivrednici radije okreću onim industrijskim kulturama koje traže manje kapitala, i u toj situaciji ratarima mogu da obezbede relativnu odgovarajuću zaradu.