Rusi u Beogradu – usputni boravak ili su našli svoj dom?
Dolazak Rusa je rezultirao, na primer, velikim potresom na tržištu nekretnina, ali se promenila i naša svakodnevica. Ruski jezik se sve češće može čuti na ulicama, u našoj okolini. Barem u velikim gradovima. Ali šta oni osećaju prema nama? U Beogradu smo razgovarali sa ruskim državljanima koji su u proteklih 1-2 godine doputovali u Srbiju. Pitali smo ih kakvi su ovdašnji uslovi boravka i njihovi budući planovi.
Vladislav je u Srbiju sa porodicom stigao iz Rusije u februaru 2023. godine. Neko vreme su imali dilemu da li će ostati ovde, ali prema njegovim rečima, nakon što su sklopili mnoga prijateljstva, na kraju su odlučili da se skrase u Srbiji. Porodica sada radi na tome da se što više integriše u lokalno društvo, a pritom pokušava da živi sasvim običnim životom.
Vladislav Sidorov, dizajner pokretne grafike: „Sami smo odlučili da ostanemo ovde, s obzirom na to da je ovde došlo do pozitivnih promena u zakonodavstvu koja dopuštaju da nam boravišna dozvola traje duže od godinu dana. To je apsolutno pozitivan faktor za nas i omogućuje nam da nastavimo planirati svoj život ovde. Želeli bismo da naš stariji i mlađi sin idu u školu u Srbiji. Moramo pokušati da se što više integrišemo i postanemo aktivni deo ovdašnjeg društva. Ovde živimo vrlo jednostavnim životom. Deca idu u vrtić, učimo, radimo, trudimo se da se što bolje uklopimo. Prema našim planovima, učićemo srpski jezik. Idemo i na razna dešavanja. Postoje odlične manifestacije sa namerom predstavljanja naše kulture, na kojima ruska zajednica građanima Srbije predstavlja kulturne programe, filmove, muziku i našu tradiciju. Na strain Srbije postoje isti programi za rusku zajednicu. To puno pomaže pri integraciji u zajednicu.”
Nikita već skoro dve godine živi u Beogradu. Rođen je u Sankt Petersburgu, ranije je živeo u Gruziji i Turskoj, ali se u Srbiji oseća kao kod kuće. Ovaj 32-godišnjak radi kao ilustrator, dizajnira računarske igrice, a bavi se i muzikom. Bavi se i drugim umetnostima, a dizajnirao je magnete sa posebnim ukrasima i kartašku igru sa sopstvenim crtežima. Nikita kaže da se uprkos jezičkim poteškoćama oseća prihvaćenim u Srbiji i da zasada ne planira da ide dalje.
Nikita Bistrov, ilustrator: „Ovde sam stigao u avgustu 2022. godine i od početka se osećam jako dobro. Od prvih meseci pokušavao sam da naučim srpski jezik. Volim srpsku muziku, kulturu i sve. Milorad Pavić mi je najdraži pisac. Odlučio sam da naučim jezik, steknem prijatelje i radim nešto ovde, da održavam koncerte, da upoznajem ljude. Imam mnogo prijatelja koji su se nastanili ovde i pokrenuli male kompanije poput kafića i studija za snimanje. Ne može se predvideti budućnost, svi to znamo. Za sada se dobro provodim i nadam se da ću ostati ovde i raditi sjajne stvari sa Srbima i Rusima. Lako je razgovarati sa ljudima. Ljudi su ovde pristojniji i vreme je toplije nego u Sankt Petersburgu u Rusiji.”
Daria je većinu svog života provela u Moskvi. Ona sama je ukrajinskog porekla, a suprug joj je Rus. Nakon izbijanja rata otputovali su u Kazahstan. Daria je bila trudna, kćerka joj je rođena u Kazahstanu. U maju 2023. godine ona i suprug su odlučili da se presele u Srbiju. Od tada žive u naselju u blizini Beograda. Daria, koja je radila kao novinarka u Moskvi, ne planira da se vrati u Rusiju. Za sada budućnost vidi u Srbiji. To se može promeniti samo ako njen suprug, koji radi u IT sektoru, bude pozvan da radi u drugoj zemlji.
Daria Bondarčuk, novinarka: „Za mene je glavna razlika u ljudima. Rusi su suzdržaniji i hladniji. Možda zbog vremena, jer je u Rusiji prilično hladno, pa su svi zaokupljeni pokušajima da se ugreju. Druga važna stvar je da se stariji ljudi ovde osjećaju mnogo bolje nego u Rusiji. Idu u restorane i kafiće i žive svoj život. U Rusiji to nije slučaj. Stariji ljudi ostaju kod kuće ili odlaze u predgrađa kako bi gajili biljke i povrće. Zapravo, nastavljam svoj rad u prognanim nezavisnim ruskim medijima, tako da se za mene ništa nije promenilo. Rusi koji su se doselili u Srbiju ili druge zemlje, Kazahstan, Gruziju, budimo iskreni, učinili su to zbog rata. Kako sam ukrajinskog porekla, ovo što se događa za mene je lična tragedija i nadam se da će rat što pre biti završen."
Ksenija se pre godinu i po dana iz Sankt Petersburga preselila u Beograd. 20 godina ranije već je neko vreme živela u glavnom gradu Srbije kao student. Kako kaže, tih dana stekla je mnogo prijatelja iz Beograda. Dobro se oseća u Srbiji. Kaže da ovde može živeti nešto sporijim tempom, što joj savršeno odgovara, u Rusiji joj se život sastojao od stalne jurnjave. Zadovoljna je ovdašnjim uslovima života.
Ksenija Nemčinova, profesorka: „Rusima predajem engleski i srpski jezik. Predajem onlajn i časove dajem i uživo. Ponekad radim od kuće, ponekad predajem u školi jezika. Držim četiri ili pet časova srpskog ili engleskog dnevno. Sada planiram da ostanem u Srbiji. Želim da dobijem stalni boravak iduće godine i onda mislim da ću ostati ovde koliko god mogu. Imam mnogo prijatelja koji su došli iz Rusije. Nekima je problem nepoznavanje jezika. Neki ljudi pre dve godine nisu ni znali gde je Srbija. Jezička barijera im je problem. Imam neke prijatelje koji planiraju ići dalje, ali sada mi se čini da većina njih želi da ostane ovde.”
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje nisu uvele sankcije Rusiji. Postoje redovne linije između dve zemlje. Građanima Rusije nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, što su mnogi iskoristili. Prema procenama, stotine hiljada Rusa je doputovalo u Srbiju u protekle dve godine. Prema podacima poslovnih konzultanata Srbije, prošle godine u Srbiji je registrovano 9000 ruskih samostalnih preduzetnika i kompanija sa ruskim interesima. U poređenju sa, 2022. godinom taj broj je iznosio još 6000, a 2021. godine, nije dostigao ni 2000. U protekle dve godine Rusi su u Srbiji, između ostalog, otvorili vrtiće, knjižare i kozmetičke salone. Najaktivniji su bili informatičari. Rusi, kao prednost tržišta Srbije navode nizak porez na dohodak, kao i postojanje velikih saobraćajnih koridora koji privlače logističke kompanije koje prolaze kroz Srbiju.
