Samo polovina dece u Srbiji svakodnevno konzumira voće i povrće
52,3 posto ispitane dece uzrasta od 5 do 14 godina svakodnevno konzumira voće, a 53,9 posto jede povrće. Drugi retko ili nikad ne jedu ni jedno ni drugo.
Konzumaciju voća i povrća bi trebalo započeti u najranijem uzrastu, kažu stručnjaci. Pravilnom ishranom doprinosi se zdravom razvoju, kao i zaštititi imuniteta, obnovi i zaštiti crevne flore.
"Smatramo to važnim, a srećom to vole i deca. Imamo svoj voćnjak, pa voće redovno jedu od detinjstva." rekla je Silvija Vilagoš.
Prema pedagozima, tamo gde roditelji obraćaju pažnju na to šta dete nosi za užinu u školu, vidi se da žitarice, mlečni proizvodi i voće imaju prioritet.
"Ali takođe vrlo često naiđem na to da deca jedu užinu koja je usput kupljena u prodavnici. To mogu biti čips i smoki u kesicama, koji mi se previše ne sviđaju, ili čak slatki keksi." rekla je Helga Barna, razredna.
Prema mišljenu stručnjaka najnovije statistike u Mađarskoj pokazuju da bi dečijem organizmu trebalo gotovo pola kilograma povrća i voća dnevno za zdravo funkcionisanje.
"E sad, statistika takođe pokazuje, na primer, da u Mađarskoj deca ne unose preporučenu količinu voća i povrća, već u najboljem slučaju unesu oko 200 do 300 grama dnevno što Mađarsku dovodi na poslednje mesto Evropske unije, pretpostavljam da se ni Vojvodina u tom pogledu ne razlikuje mnogo i da između ove dve regije ne postoji velika razlika. Dakle, ta je potrošnja vrlo niska i treba je povećati u svakom slučaju, upravo zato što se s njom mogu povezati razne bolesti." rekla je Evelin Dupak, savetnik za način života.
Na primer, kod dece dolazi do zatvrora jer ne unose dovoljno vlakana u organizam. Uz to, vitamini i minerali koji se nalaze u voću zdravo utiču na crevnu floru, što doprinosi učinkovitom funkcionisanju njihovog imunološkog sistema.
