Sećajmo se, kako se više nikada ne bi ponovilo

U Čurugu je održan pomen na nevine mađarske žrtve u Vojvodini. Ovde je pre 77 godina streljano nekoliko stotina nevinih Mađara, pored toga je kolektivnom krivicom obuhvaćeno stanovništvo tri naselja u kojima žive Mađari. Okupljeni su ispred kompozicije skulptura “Razapeti Isus” mogli da odaju počast.

Milosrdnu komemoraciju u ime srpsko-mađarskog pomirenja i u ime rodbine organizovali su Mađarski nacionalni savet i Julia Teleki, koja je preživela čurušku kalvariju. Ne može se proći pored onoga što se dogodilo bez reči, naglasila je Julia Teleki, moramo se prisećati, ali ne zbog osvete, već da se to više nikada ne ponovi.

“Da bi nam Dan pomirenja uvek trajao, potrebno je uvesti određene promene u obrazovanje. Dakle dok ne dođe do promene u obrazovanju, odnosno dok se na časovima istorije ne bude učilo šta se dogodilo 1944. godine, a ne samo ono što se dogodilo 1942.godine, onda pomirenje neće dugo trajati. To se mora podučavati, to podjednako moraju znati i Srbi i Mađari.”

Vesna Stjepanović, predsednica Saveta MZ Čurug, u svom pozdravnom govoru je poželela da ovaj dan prođe u miru, ljubavi i toleranciji.

"Nestrpljenje je deo prošlosti, sačuvano u našem sećanju, ono je direktni prethodnik onoga što nazivamo boljom sadašnjošću i predvidljivijom budućnošću."

Predstavnici tradicionalnih crkava, Karolj Sunđi, bečejski nadbiskup, Čaba Paško, župnik iz Kelebije, Atila Oros, reformatski sveštenik i Gabor Dolinski, zamenik evangelističkog biskupa, obratili su se rečima Gospoda, a zatim su izmolili zajedničku molitvu.

Atila Pinter, ambasador Republike Mađarske u Beogradu, u prigodnom govoru je istakao kako proces pomirenja i napori na izgradnji mađarsko-srpskih odnosa pokazuju neverovatnu hrabrost. Danas se već zajedno fokusiramo na budućnost.

“Činjenica da je došlo do procesa pomirenja i da su se mađarsko-srpski odnosi razvili do neviđenog nivoa u poslednjih gotovo 10 godina, sada se to podrazumeva, ali verujte da je za to bio potreban neverovatan trud i hrabrost. Uostalom, rekli smo da ćemo naše zajedničke poslove rešavati ne gledajući u prošlost, već isključivo fokusirajući se na budućnost. Ne okrećemo svoje snage jedni protiv drugih, već se ujedinjujemo, ne suparnički, nego sarađujemo, jer Srednja Evropa može biti jaka, ujedinjena ako se narodi koji ovde žive ne bore jedni protiv drugih, već zajedno za svoje zajedničke ciljeve.”

U znak istorijskog srpsko-mađarskog pomirenja 2013. godine, Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik Srbije i Janoš Ader predsednik Republike Mađarske, zajednički su se poklonili u Čurugu.

Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara: „Danas smo došli do toga i mislim da je to jedan od velikih rezultata, jedna od posledica ovog procesa pomirenja, da se u javnosti o istorijskim događajima, njihovom kontekstu i tumačenju može govoriti iskreno i javno bez ikakve stigme ili druge negativne posledice. To je bilo nezamislivo pre 10 godina.”

U ime organizatora, Mađarskog nacionalnog saveta, Jene Hajnal, predsednik saveta, je rekao da se nada da će ovo mesto još dugi niz godina čuvati veru u mir i milost.

„Opraštanje je stanje milosti kada se oslobodimo tereta i na isti način dajemo oprost, sebi priliku da zajedno razmišljamo drugačije, od sledećeg dana, da drugačije vidimo ovaj svet, mislim da ovaj spomenik u Čurugu upravo o tome govori."

Ovogodišnji pomen nevinim žrtvama je završen polaganjem venaca i paljenjem sveća.

U Drugom svetskom ratu, nakon nemačke okupacije Jugoslavije, u aprilu 1941. godine, Vojvodina je došla pod mađarsku vlast. U Novom Sadu i okolini živote je izgubilo oko 3-4 hiljade ljudi, većinom Srba i Jevreja, tokom Racije koju su početkom 1942.godine izvršile jedinice mađarskih honveda i žandarmerije. Dve i po godine nakon "hladnih dana" 1942.godine, za vreme jugoslavenske vojne uprave od 17. oktobra 1944.godine do 1. februara 1945.godine, procenjuje se da je najmanje 20.000 Mađara u Vojvodini, stradalo u odmazdi od strane Titovih partizana. Poprište najkrvavijih događaja bili su Čurug, Mošorin i Žabalj, gde je uništeno gotovo celokupno mađarsko stanovništvo. Preživeli su pešice odvedeni u sabirni centar u Bačkom Jarku, gde su morali provesti šest do osam meseci. Na hiljade njih su umrli u nemaštini, a preživeli se nikada nisu mogli vratiti svojim kućama. O onome što se dogodilo nije se moglo govoriti sve do 1990.godine. Vlada Republike Srbije je 2014. godine, nakon sedam decenija, donela Deklaraciju kojom je stavljena van snage Uredba o kolektivnoj krivici mađarskog stanovništva u tri naselja u Vojvodini (Čurug, Mošorin i Žabalj).