Smeće u Kelebijskoj šumi
Sve je više smeća u Kelebijskoj šumi. Donose ga prikolicom, traktorom, čak i kamionom, ali to nisu meštani – tvrde ljudi koji žive na Kelebiji.
Nedavno je JKP “Čistoća i zelenilo” Subotica započelo odnošenje smeća iz domaćinstava MZ Kelebija, a od danas počinje podela tipskih kanti za smeće.
Strašan prizor je dočekao naš štab na mestu ilegalne deponije pored asfaltnog puta koji vodi od Kelebijskog puta do jezera Majdan. Ovo je najveća ilegalna deponija u Kelebijskoj šumi, ima tu svega, od životinjskih leševa, kućnog smeća sve do građevinskog otpada.
“Ne dolaze meštani, iz grada donose smeće prikolicama. Vidim, dolaze noću, ne znam ko su jer ne smem izaći” kaže Eržebet Ivković sa Kelebije. “Dolaze trakotorom, prikolicom. Par puta sam ih opominjao da ne rade ovo, ali su uzeli vile i pripretili mi. Šta sam mogao, otišao sam” očajan je Peter Uršal.
Prema rečima šumskog čuvara JP “Palić-Ludaš”, sve je više smeća u Kelebijskoj šumi. “Na više mesta, naročito u kelebijskom delu i oko Majdana ima velike količine smeća, tj. manjih deponija. Ova ovde je najveća. Do skora je ovde bilo dva kontejnera, koje su redovno praznili, ali na žalost počeli su donosivati svakojako smeće i kako vidimo ovde je opšti haos, jer nema više ovih kontejnera.”
Ako šumski čuvari uhvate lice na delu kako izbacuje smeće, legitimišu ga i pišu prijavu, mada od toga nema puno koristi, jer su kazne male – rekla je tehnička direktorica JKP “Čistoća i zelenilo” Elizabeta Tumbas. “Smatramo da je potrebna veća kontrola, od lokalne samouprave smo tražili logistiku, ali na žalost nemaju takav uspostavljen sistem kažnjavanja, jako su male kazne.”
Elizabeta Tumbas kaže da kućno smeće ili građevinski otpad gabarita jedne prikolice može besplatno da se odnese na gradsku deponiju, čak i kamionima, tada se plaća simboličnih 100 dinara po toni smeća. Uprkos tome, mnoga preduzeća i privatna lica svoje smeće pre odnesu na ilegalnu deponiju.
Prema rečima direktorice JP “Palić-Ludaš” Marte Dobo, životinjski i biljni svet Kelebijske šume je u opasnosti. “Mnogi ne znaju kakva staništa ugrožavaju bacanjem smeća u zaštićenu teritoriju. Mi nastojimo da vratimo davno izgubljene vrste, bez obzira da li su to biljne ili životinjske vrste, koje su pod zaštitom i jedva su vidljive u našim krajevima.”
Marta Dobo je na kraju dodala kako vode borbu sa vetrenjačama. Oni pokušavaju naše okruženje učiniti lepšim i podnošljivijim, a sa druge strane neki za tren oka unište sve svojom nemarnošću.
