Šta će se dogoditi ako posle toplijeg vremena dođe mraz?
Blago vreme može izazvati ozbiljne glavobolje i finansijsku štetu proizvođačima. Usred zime susrećemo se sa rano prolećnim vremenom. Posledice ovog problema su izuzetno ozbiljne, jer pored manjeg roda, neuobičajeno vreme za ovo doba godine može da dovede i do dodatnih troškova iz perspektive zaštite bilja. Istovremeno, prema tvrdnjama proizvođača povrća u plastenicima, blaga zima ima i svoje pozitivne i svoje negativne efekte.
Nedostaje zimsko vreme sa mrazevima. Blago vreme remeti ciklus vegetacije, što može biti opasno za voćke. Blaga zima dovodi do pokretanja cirkulacije i razvijanja pupoljaka, a naredni periodi, koji mogu doneti i mraz, mogu nepovratno oštetiti kasniji rod.
Zimsko mirovanje biljaka ozbiljno narušava neuobičajeno visoka temperatura u odnosu na februar. Kod ranih sorti višanja, na primer, već sada se može uočiti rast izdanaka i rast pupoljaka koji je uobičajen za kraj februara. U ovom slučaju, drastično i kratkotrajno kolebanje temperature može biti opasno ne samo za rod, već i za samo drvo. Dugoročno blago vreme u februaru neće ići na ruku ni zasadima jabuka u peščanom regionu Severne Bačke.
Sabolč Galgoci, proizvođač, Bački Vinogradi: „Ako temperature budu ovakvih desetak stepeni još nekoliko dana, mislim da to neće naneti štetu, ali ako bude ovako toplo u narednim nedeljama, i nakon toga dođe mraz, mislim da će to već napraviti određenu štetu.”
Proizvođači jabuka se najviše plaše mrazeva u martu i aprilu.
Robert Katona, proizvođač, Bački Vinogradi: „Mi, voćari, računamo da na osnovu dnevne prosečne temperature tokom određenog vremenskog perioda, ako je dnevna temperatura viša tokom dužeg perioda, onda će se ti pupoljci pokrenuti. Sada predviđaju prilično lepo vreme za naredne dve nedelje, i to će sigurno rezultirati minimalnim rastom ovih pupoljaka, ali mislim da to još uvek neće predstavljati nikakvu opasnost. Pravu opasnost, praktično, predstavljaju martovski i aprilski mrazevi, koji mogu da nanesu ogromnu štetu.”
Andraš Kiš Torma iz Nose uzgaja povrće u plastenicima. U toku zime, on uglavnom sadi zelenu salatu, za koju vlada velika potražnja. Sadašnje sadnice će se razviti u lepe glavice za dve nedelje, i onda može da počne branjem. Toplo vreme i sunce pogoduju za uzgoj povrća u plastenicima tokom zime, ali blago vreme u februaru, kako je rekao, ipak može imati određene posledice.
„Sa jedne strane je dobro, a sa druge nije. Bojim se da ćemo posledice ovoga vremena tek osetiti. Polako počinjemo da stavljamo seme paprike i paradajza. Bilo je već primera i ranijih godina da su paprika i paradajz počeli da niču, i da su nakon toga usledile temperature od minus osam, minus deset stepeni, a to biljke baš i ne vole.”
Blaga zima takođe pogoduje i razmnožavanju štetočina. Prema stručnoj literaturi, neophodno je da 10-15 dana srednja dnevna temperatura konstantno bude minus 10 stepeni. To može u dovoljnoj meri da smanji broj insekata, grinja i gljivica, koje mogu da prezime. U nedostatku toga, poljoprivrednici mogu očekivati rane, eksplozivne infekcije i invazije. Ako se zadrži suvo toplo vreme, populacija grinja i vašaka u velikoj meri mogu da prežive zimske mesece.
