Šta ženu čini ženom?
U našem svetu koji se menja veoma brzo, kada dečak može da postane devojčica, a devojčica može da postane dečak u bilo kom trenutku, kada se rodne uloge menjaju, kada postoje zemlje koje više ne smatraju da postoje očevi i majke, već roditelj jedan i roditelja dva, teško je govoriti o Danu žena, jer se prvo mora definisati šta je žena i zašto treba da ima svoj poseban dan. Sumirali smo kako je nastao sam Međunarodni dan žena, koja je bila njegova svrha i u šta se on danas pretvorio.
Međunarodni dan žena prvi put je obeležen 1911. godine, tada još ne 8. marta, ali je od 1913. godine to Dan žena. Krajem 19. veka, ali posebno početkom 20. veka, feministički glasovi koji zahtevaju ravnopravnost žena postal su sve glasniji, žene su zahtevale pravo glasa, jednak tretman sa muškarcima, a pre svega jednaku platu. Tada je doneta odluka – na predlog Klare Cetkin – da jedan dan u godini bude simbolično posvećen ženama. Narednih godina, ženske organizacije su okupljanjima na ovaj dan pokušavale da skrenu pažnju na značajnu ulogu žena u društvu i koliko su one ugrožene. Mnogi muškarci su takođe podržali zahteve žena, posebno ideju o njihovom pravu glasa. Uprkos svemu ovome, promena se dešavala veoma sporo. Ženama je bilo dozvoljeno da glasaju u Rusiji od 1917.godine, u Nemačkoj od 1919., ali Francuskinjama i Italijankama je to omoguženo tek od kraja Drugog svetskog rata, Belgijankama od 1958.godine, Švajcarkama od 1971., Portugalkama od 1976., dok su žene u Lihtenštajnu tek od 1984.godine imale to pravo. Od tada je pravo glasa postalo osnovno pravo žena u skoro svakoj zemlji.
Rodna ravnopravnost je jedan od temeljnih principa EU, ali istraživanja pokazuju da je i dalje više žena zaposleno u slabije plaćenim sektorima i da su žene i dalje nedovoljno zastupljene na pozicijama gde se donose odluke, bez obzira na to što imaju visoko obrazovanje.
Ovde napominjemo da je u istoriji Srbije postojao jedan trenutak, ne tako davno, kada je, na primer, odjednom bilo mnogo žena na čelnim pozicijama u akademskom svetu. Nakon raspada Jugoslavije, sve više žena se pojavljuje, na primer, među rukovodiocima u medijima, ali je odjednom bilo i više žena dekana i rektora na univerzitetima. Postoji jednostavan razlog za to, nakon južnoslovenskih ratova, zapravo je nastala jedna praznina, vakuum, više nije bilo muških lidera koji bi mogli biti prihvatljivi sa političke tačke gledišta, i žene su konačno mogle da se ispolje. Zagrada zatvorena.
Evropska unija ima takozvani indeks rodne ravnopravnosti, koji pokazuje gde je među državama članicama postignuta puna rodna ravnopravnost. Jednakost se ispituje iz nekoliko perspektiva, kao što su posao, zdravlje, znanje ili moć. Najlošiji rezultat po ovom pokazatelju ima Rumunija sa 56,1 poenom od ukupnih 100, dok je najbolji rezultat u Švedskoj, gde je taj indeks 82,2. Prosek u EU je 70,2.
Učešće žena u politici nigde ne dostiže 50 odsto, ali se u većini zemalja Evropske unije približava kritičnoj masi od 30 odsto. To je odnos kada se jasno čuje mišljenje žena.
Dan žena dakle i danas podrazumeva borbu. Na današnji dan razne organizacije dižu svoj glas protiv nasilja nad ženama, jer su žene i dalje glavne žrtve nasilja u porodici, žrtve seksualnog uznemiravanja na poslu ili žrtve prostitucije. Tu spada i pravo žene na sopstveno telo, na primer, da li žena želi da se porodi, koliko puta želi da se porodi, sa kim želi da zasnuje porodicu ili da li želi da abortira. U mnogim slučajevima o tome i dalje odlučuju muškarci, pošto oni donose relevantne zakone. Sa te tačke gledišta, Francuska je proteklih dana napravila jedan važan korak, jer je u Ustav unela zagarantovanu slobodu žene da može da prekine svoju trudnoću. Ranije, 1974. godine, Jugoslavija je učinila sličan korak, ali su od tada države naslednice na različite načine regulisale pitanje abortusa, međutim ni u jednoj zemlji se to u Ustavu ne pominje.
