Šta znamo, ili bolje - šta ne znamo o savremenom mađarskom pesništvu?
Književnici vojvođanskih Mađara ne smeju sebe da potcenjuju, već da budu ponosni na kulturu kojoj pripadaju – istakli su učesnici razgovora na tribini.
„To je kultura visokog nivoa i veoma živa kultura i ona drži korak sa ovim vremenom. Zbog toga su aktuelne pesme koje stvaraju mađarski pesnici, vojvođanski mađarski pesnici, a naslanjaju se na ogromnu tradiciju“ rekla je Marija Šimoković, pesnikinja i književni prevodilac.
Ana Terek, pesnikinja i autorka drama kaže: „Smatram da ima ulogu povezivanja, neku vrstu uloge obogaćivanja, i celokupnoj mađarskoj književnosti dodaje nijansu koja uistinu ne postoji na drugim mestima. Upravo u tome mogu da primetim ovu posebnost, da mi nekako mnogo sirovije, mnogo otvorenije govorimo o osećanjima, dešavanjima, šta nam se dogodilo, kako smo to doživeli. Nekako sa svojim osećanjima bolje možemo da pokažemo, ili na neki divlji način možemo da pokažemo.“
Na tribini je bilo reči, između ostalog i o dečijem pesništvu i o srpskoj književnosti.
„Savremena srpska književnost je veoma uzbudljiva, i romani i pesništvo, verovatno zbog toga što je srpska književnost veoma smela. Veoma je spremna na eksperimentisanje i praktično u dvadesetom veku ojačala je počevši od avangarde, a kasnije celim tokom to se može pratiti u srpskoj književnosti“ kazao je Roland Orčik, pesnik i književni prevodilac.
„Do odraslih čitalaca put vodi preko dece. Onaj ko u dečijem uzrastu ne postane čitalac, ili ne zavoli poeziju, on ima još jednu priliku u srednjoj školi kada je zaljubljen i onda počinje da čita. Ali, veoma su retki oni koji u odraslom dobu počnu da se bave poezijom, ili da čitaju pesme i poeziju“ kaže Arpad Kolar, pesnik i književni prevodilac.
Nakon razgovora na tribini, učesnici su i čitali poeziju. Skup povodom Svetskog dana poezije organizovao je „Collegium Hungaricum“, mađarski kulturni institut u Beogradu, zajedno sa Kulturnim centrom Beograda.
