Stručnjak o alarmantnoj vesti: nema straha od epidemije kao što je bila u 2020. godini
Prema natpisima u međunarodnoj štampi, nova, smrtonosna mutacija korona virusa je izazvala paniku. Kineski naučnici su u svojim eksperimentima na miševima naišli na 100-postotnu stopu smrtnosti.
U novembru 2021. godine naučnici su izolovali omikron soj korona virusa. Od tada smo naišli na hiljade različitih mutacija, kao što su Arcturus, Aeris ili Pirola.
Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica: „U septembru smo uspeli da izolujemo još jednu mutaciju. To je BA2.86.11. Ovaj virus nema ime, ima skraćenicu, kao JN1. U Americi se zove Džuno virus. Ovaj virus se brzo širi, toliko da je izolovan u septembru, u oktobru i novembru jedva da je bilo registrovanih slučajeva, ali u decembru je već bio prisutan u 20 posto Amerike.”
U januaru je 60 posto pacijenata sa kovidom već bilo zaraženo od ove bolesti. Slična je situacija u nekoliko zemalja, poput Kine.
Međutim, nažalost, postoje vrste koronavirusa koje gotovo sigurno dovode do smrti. Međutim, mogu se otkriti kod životinja. Kod miševa je, na primer, u jednom od tih slučajeva smrtnost bila 100 posto, ali još se ne zna može li se proširiti i na ljude.
Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica: „Virusi su jako interesantni, ali uvek se mora reći ko je nosilac. Uvek je to neka životinja ili možda osoba. Ako je životinja kliconoša, onda se radi o zoonozi. Zoonoze vrlo retko uzrokuju bolest kod ljudi. Ako to može da izazove bolest, onda se virus mora toliko rekombinovati u bolesnoj osobi – dakle, ne govorimo o mutaciji, nego o rekombinaciji – da može preneti patogen na drugu osobu i tako polako počinje epidemija.”
Prema rečima dr Bohuckog, iako su u našem svetu prisutni mnogi virusi slični koronavirusu, u ovom trenutku nije nam poznat nijedan virus koji bi mogao da pokrene talas infekcija poput onog koji smo doživeli 2020. godine.
