Sve manje voća i povrća kupujemo
Nemaju samo egzotična voća visoku cenu, za povrće takođe treba izdvojiti daleko više para nego prošle godine. Da bi banana, limun, narandža i ostalo južno voće stiglo do vojvođanskih tezgi, oni proputuju i po nekoliko hiljada kilometara u poluzrelom stanju. Logično je da su visoke cene. Navikli smo. Prihvatili smo. Međutim nije uobičajeno da kilogram crnog luka ove zime ima cenu kao kilogram banana, znači 80-150 dinara.
Prema tvrdnjama prodavaca, jedan od razloga visoke cene domaćih proizvoda jeste njihov slabiji kvalitet, a to je uglavnom rezultat suše koja je uništila rod. Ono što je ostalo, dobar deo je izvezeno a bilo je i mrazeva na kraju zime.
“Na žalost, mraz je prošle godine mnogo toga uništio, to je jedan od razloga. Crni luk i krompir nisu dobri kao ranije. Povrće je sejano tri puta, zato je ova cena. Luk je skup jer propada i manje je rodilo. Krompir isto ima veću cenu, sad je 70-80 dinara kilogram“ kaže prodavačica Klara Daražac.
Prošlogodišnja loša sezona je vidljiva i na kupcima na subotičkoj pijaci, barem prema tvrdnjama prodavaca. Iako ljudi naravno i dalju kupuju povrće, više biraju šta će i koliko kupiti. Kilogram kelja je 120, karfiola i tikve 200 dinara. Cena belog luka je 400 dinara, paradajza 150-200 dinara po kilogramu. Vezica peršuna nije skupa, košta 20 dinara, salata je 40 a vezica rotkvice je 50 dinara.
Voće se nudi po prihvatljivim cenama. Jabuke su 30 dinara a one veće 70 dinara po kilogramu. Mandarine su 100-130, narandža 90-140, dok limun nikad nije bio jeftiniji. Oni sitniji su 60, krupniji 130 dinara kilogram.
Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije minimalni unos povrća na dnevnom nivou je 400 grama, tojest 146 kilograma godišnje.
Potrošnja voća i povrća smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta malignih oboljenja.
