Tržište žitarica u Srbiji se poremetilo

Posle Poljske, i Mađarska je zabranila uvoz ukrajinskog žita i drugih poljoprivrednih proizvoda, kako bi zaštitila domaće poljoprivrednike. Srbija nije ni do sada uvozila poljoprivredne proizvode iz Ukrajine, ali zbog jeftinog ukrajinskog žita, koje je preplavilo čitavu Evropu, izvoz je praktično onemogućen. Ovdašnji poljoprivrednici se žale da su cene poljoprivrednih proizvoda na najnižem  nivou. Situacija postaje sve više zabrinjavajuća.

Pšenica, ječam i uljana repica se u subotičkom ataru lepo razvijaju, seme suncokreta je uglavnom zasađeno, a trenutno se seje kukuruz. Poljoprivrednici se nadaju dobroj žetvi, ali je pitanje kakva će biti sudbina ovogodišnje žetve pšenice i drugih žitarica, kao i kukuruza i uljarica, budući da su skladišta još prepuna prošlogodišnjeg kukuruza, a silosi pšenicom. Jeftino ukrajinsko žito i poljoprivredni proizvodi preplavljuju tržište Evropske unije, ali i svetsko tržište, pa srpski poljoprivredni proizvodi nemaju gde da se izvoze. Kada bi ih i bilo, po sadašnjim cenama, po oceni poljoprivrednika, to trenutno nije isplativo.

Franjo Rihter, proizvođač iz Subotice, ima i svoje preduzeće, koje se, između ostalog, bavi i otkupom i prodajom poljoprivrednih proizvoda. Kako je rekao, problemi su počeli izbijanjem rusko-ukrajinskog sukoba, kada je u svetu nastala nestašica, jer su zalihe Ukrajine, kao jedne od najvećih zemalja proizvođača žitarica, bile zaglavljene unutar te zemlje. Vlada Srbije je tada zabranila izvoz žitarica, kako bi sprečila nestašicu u Srbiji. Kako se kasnije pokazalo, to je bila pogrešna odluka, jer u našoj zemlji postoji značajan višak žitarica – objašnjava Franjo Rihter. „Kada je na snazi bila zabrana izvoza, žito je bilo 40 dinara, kukuruz 35 dinara, dakle cena kukuruza je bila preko 30 dinara. Sada je dosta robe zaglavljeno u našoj zemlji, imaćemo problem, uskoro stiže sezona, a naša skladišta su puna.”

Za srpsku pšenicu, namenjenu za izvoz u inostranstvo, trenutno se nudi 28-29 dinara. Zbog toga su otkupljivačći na gubitku, jer su žito u sezoni otkupljivali za 35 dinara - kaže Franjo Rihter. „Nemamo potencijalnih kupaca, jer je na snazi bila ta zabrana, pa zemlja nije mogla da izvozi, žito je ostalo zaglavljeno u magacinima. Sada bismo mogli da ga izvozimo, ali nismo konkurentni na tržištu. Dakle, nemamo kome da izvozimo. Ni mi ne znamo šta će biti. Pšenica i kukuruz su ne samo ovde u ovom magacinu, već i u silosu u Malim Pijacama, i tu ne možemo ništa da uradimo. Nismo hteli da ga prodamo, jer bi to bio gubitak. Pošto smo kukuruz kupili za 35 dinara, sada ne želimo da ga prodajemo za 25-27 dinara.”

Kada je zabranjen izvoz srpskog žita, mnoge zemlje su Srbiju proglasile neozbiljnom državom, pošto za strane kupce ne postoji zabrana izvoza, ako oni hoće da kupuju, kupuju – rekao je Tibor Aladič. Briselska politika je na kraju dovela do situacije da je cela Evropa preplavljena jeftinim ukrajinskim žitom, što je u potpunosti poremetilo tržište – rekao je ovaj proizvođač i otkupljivač iz Šupljaka. „Svi su mislili da u ovom periodu, kada se u svetu odvija rat i kada je glad u pojedinim delovima zemlje, tada smo bili sigurni da je ono malo što je skinuto, pošto smo tokom prošle godine imali samo 50 odsto roda, da je izvesno da će taj rod imati bolju cenu. Nažalost, ovaj pad cena se nastavio, opalo je interesovanje za kvalitetno žito iz Srbije i drugih zemalja, uključujući i Mađarsku, Poljsku i druge zemlje, koje zaista proizvode visokokvalitetno žito, i jednostavno nije bilo moguće prodati ga na inostranom tržištu.”

Ovaj otkupljivač je dodao da je dva meseca pre žetve već logistički nemoguće organizovati prodaju velike količine srpske pšenice, zaglavljene u magacinima, pa makar i ispod cene. Zbog toga skladištenje novih žitarica može biti ugroženo.