U ranim jutarnjim satima na Tisi se može sresti i dabar
Dabrovi koji se mogu pronaći na Tisi, do nas su došli sa teritorije Mađarske. Nakon njihove tamošnje pojave, od 2010. godne i ovde su sebi pronašle stanište na Majmunovom ostrvu, koje se nalazi na delu Tise između Kanjiže i Martonoša. Čaba Šarnjai prati njihovu zajednicu od kako se pojavila. Zbog seče drveća na Majmunovom ostrvu, šest primeraka koje je tamo bilo, napustilo je dotadašnje stanište.
Kod Kanjiže se i sada mogu sresti ovi zaštićeni sisari.
„Od dva dabra, jednog su udarili 2018. godine, kada su bežali i tražili novo stanište, a drugog krajem 2018. ili početkom 2019. godine. Dabrovi su otišli sa ostrva, a od onih koji su ostali, ta četiri komada, jedan je tu ispod Čerkeskog kampa, dakle, tu je sebi našao mesto, a ostali su sišli do Novog Kneževca, prema Adorjanu, i tamo su počeli da se razmnožavaju" kaže Čaba Šarnjai, rendžer, Kanjiža.
U protekle dve godine populacija je uvećana. U okolini Kanjiže u ranim jutarnjim časovima moguće je sresti i mlade jedinke. Atila Agošton, veterinar iz Novog Kneževca, tim povodom kaže da su u poslednjih 10 godina i oni pratili tragove dabrova od granice do senćanskog dela, gde je zbog odgovarajućih mogućnosti teritorije, prema procenama živelo ukupno 20 dabrova.
„Trenutno populaciju čini 10 parova. Onaj ko ima vremena, volje da plovi čamcem po Tisi, svugde može da se sretne sa tragovima dabrovih ugriza. Mogu da pregrizu i velika drva, mislim tu na 20 do 30 godina stara drva topole, vrbe mogu da obore, veoma često krošnje koje vise u vodi, gmlje bagrenca grizu, ogule mu koru, to im je glavana hrana, izdanci i pupoljci, i ovi izdanci budu beli iznad vode i odatle se može znati da su tuda prošli" kaže Atila Agošton, veterinar, Novi Kneževac.
Dabrovi su u Srbiji strogo zaštićena vrsta. Spadaju u glodare koji se hrane korom i izdancima drveća, ali ne prave veću štetu okolini.
