U Srbiji na snazi žuti alarm
Jedna od posledica klimatskih promena je i da će nam iz godinu u godinu biti sve toplije. Živom svetu i ljudskom organizmu potrebno je više vremena da se navikne na ekstremne letnje temperature. Stručnjaci kažu da su posebno ugrožena deca i stariji, ali da svi moraju da obrate pažnju da unose dovoljne količine tečnosti i da vode računa o nadoknadi mineralnih materija.
„Veoma je teško podneti ovu vrućinu, mislim svima. Najvažnije je maksimalno uzimati tečnosti, rashlađivati se, uzimati pomalo sladoleda i mislim da treba jesti što više voća“ kaže Enrestina Engi.
„Unutra sam u hladovini. Samo predveče izlazim, ili rano ujutru. Preko dana se ne krećem. Najvažnije je voditi računa da čovek ne dehidrira. Osvežavajuća pića, limunade treba piti i biti u hladovini. Važni su i šešir i sunčane naočari“ kaže Otilija Slovjak.
I živi svet nastoji da prati brze promene koje izaziva vrućina. Sisari i ptice se pri ovim temperaturama jedva kreću. Hrane se samo u zoru ili predveče. Najviše problema nastaje u poljoprivredi i uzgoju biljaka, kaže Ištvan Hulo, biolog.
„Biljke u ovakvim situacijama smanjuju potrošnju vode, odbacuju listove, nekoliko vrsta potpuno požuti, a mnogim vrstama trava listovi se uvrnu. Sve to čine kako bi održali nivo vlage. Protiv UV zračenja ove vrste ne mogu da se brane. Kod biljaka koje se gaje možemo da negujemo samo one pod mrežom, a određene kulture ne možemo dalje da gajimo.“
Narednih dana ne možemo da očekujemo osveženje, i dalje će temperatura da iznosi između 37 i 38 stepeni. Sa ovako ekstremno toplim vremenom, raste i mogućnost za pljuskove i u narednim danima mogu se očekivati letnje oluje u Vojvodini.
